Izaberite stranicu

У недељу, 23. по Духовима, служена је Света литургија у Саборном храму Светог Јована Владимира. Светом литургијом началствовао је протојереј Љубомир Јовановић уз саслуживање протојереја-ставрофора Слободана Зековића и протојереја Младена Томовића.

Након што је отац Љубомир прочитао Јеванђелско зачало које говори о исцјељењу бјесомученога из земље Гадаринске, сабранима у барском храму обратио се отац Слободан. У уводном дијелу своје бесједе отац Слободан, говорећи о овом догађају који се десио у Гадари на обалама Галилејског мора, каже да је нечиста демонска сила немоћна пред Христом, пред силом Божијом, пред Божијом љубављу и да дрхти у страху, као што смо видјели у случају овог несретног човјека који је био опсједнут злим духом.

Можда је неко од вас, наглашава отац Слободан, имао прилике да такве мученике, паћенике, види у нашим манастирима, у нашим светињама, гдје долазе ради молитава и тражећи исцјељења себи. И могли смо у таквим случајевима видјети да и по неколико људи, јаких физички, не могу да обуздају некога човјека или жену који се нађе у таквом страшном стању опсједнутости.

„Али, као што рекосмо, видимо кроз данашње Јеванђеље да је та сила демонска потпуно обеснажена када је ту Господ. Исто је тако она потпуно обеснажена и пред сваким човјеком вјерујућим, који је крштен у име Пресвете Тројице, који се Богу моли, у Бога се нада, који се труди да честито хришћанским животом живи и да себе богати Богом, да живи врлинским животом. Пред таквим човјеком сва демонска сила је потпуно немоћна и потпуно обеснажена. Када она има утицаја на нас и приступ нама? Само онда кад ми то дозволимо својим животом, прије свега одступањем од Господа. Када дозволимо себи по својим слабостима да чинимо овај или онај гријех, увијек по један прозор своје душе и свога срца отварамо за уплив те нечисте демонске силе. Било који гријех да је у питању. Ако су то у питању тјелесне страсти, као што је блуд или пијанство или наркоманија или било који други тјелесни порок, ми постајемо робови демона, који нас наговара да тај гријех чинимо.

Ако су у питању исто тако неке душевне страсти, као што су пакост, љубомора, завист, мржња, среброљубље, гордост и многе друге, опет ми постајемо робови демона који нас наговарају и на тај гријех. Чини ми се да највише од нечисте демонске силе страдају они који, у својој непажњи и помућености ума, одлазе да утјеху својој души траже код разних превараната, гатара, врачара, биоенергетичара, код хоџа који се баве таквим стварима, који упражњавају јогу или неке друге сличне ствари. Они посебно страдају, јер ко такве ствари чини, он се на један дубљи начин одриче од Господа. И умјесто да своју душу поји са извора воде живе, да је напаја светињом ријечи Божије, да је напаја светињама Цркве Христове, Светим Тајнама и светим врлинама, одлазе на те мутне прљаве баруштине и са њима загађују и своју душу, и своје срце, и свој ум.

И оно што је најтужније, што, на жалост, има људи који се зову хришћанима, који су крштени, који чак долазе мање или више редовно у Цркву и на Свете литургије, а онда послије тога одлазе на таква мјеста. То је ужас, то је једна тотална шизофренија и лудило. И ко такве ствари чини, он посебно бива у опасности да дође у овакво стање у каквом се нашао овај несретни човек из Гадаре.

Зато је, драга браћо и сестра, јако важно да стражимо над собом, над својом душом и својим срцем, да чувамо чистоту свога ума, да сву своју наду полажемо на Господа и да се трудимо од срца колико имамо снаге и колико смо кадри, да на путу Божијем стојимо, на путу заповијести Божијих и да себе изграђујемо у врлинском животу. Биће падова, биће грешака, слаби смо и немоћни, али не смијемо у њима остајати, него да се кроз покајање подижемо и вапијемо ка Оцу нашем Небеском да нас помилује, да нам опрости. А љубав Божија је бескрајна. И нема тога гријеха људскога који може бити јачи од љубави Божије. Дакле, да стражимо над собом и да будемо Господу благодарни на свему, на сваком Његовом дару, а Господ нас свакога дана обасипа својом љубављу и својим даровима.“навео је отац Слободан.

На крају своје бесједе прота Слободан се осврнуо и на Божићни пост, рекавши да смо већ ушли у дане овог благословеног поста. Он је пожелио свима да ови дани буду на утјеху и радост, и да измирени са Господом и једни са другима у радости дочекамо и празник Христовог Рождества.

„Да покајањем и врлинским животом наша срца, наше душе, наше умове учинимо витлејемским јаслама, у којима ће увијек обитавати Богомладинац Христос, и који ће нам увијек давати своје дарове, своју утјеху и утврдђивати нас у сваком добром дјелу“, закључио је отац Слободан.

Текст, фото и видео: Дејан Вукић

Бесједа оца Слободана Зековића у Храму у Бару

Pin It on Pinterest

Share This