Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско- приморски господин Јоаникије, служио је Свету архијерејску литургију у Храму Свете Тројице у Зеленици уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке. По заамвоној молитви служен је парастос поводом годишњице упокојења Веселина Песторића, а затим је на гробу Митрополит одслужио мали помен и обратио се бесједом.
Високопреосвећени владика се у срчаној и љубављу надахнутој бесједи на гробу почившег Веселина Веља Песторића обратио породици покојника и сабраном народу истичући да је Вељо био риједак човјек, високог образовања и угледа који га нису одвели у сферу сујете нити га одвојили од народа, него му је то образовање даровало смирење.
„Није он своје знање наметао, али је био човјек толико отворен, ако почнеш са њим неку тему која има значаја, он не само да ће у том моменту њој поклонити довољно пажње и оном који се за њу интересује, него ће гледати да још понешто види, испита и истражи па да ти да комплетну слику о свему. Толико је волио цркву и богослужње да је то опредјељивало у многоме његов живот“ навео је Митрополит Јоаникије.
Говорећи о животу Веља Песторића Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије нагласио је да је упокојени Вељо био „вјерујући човјек дубоке душе, дубоке свијести и дубоке вјере“, те да ни у „јаком и монолитном комунистичком, атеистичком режиму, кад ниједном вјерујућем човјеку није било лако“, никад није одступио од своје вјере.
„Ја ово говорим познајући га из тих времена, био сам млад јеромонах у манастиру Савини и много сам учио од Веља. То нико од њега није тражио нити му је за његову каријеру било потребно да зна историју сваког храма, гробља, црквишта, села да зна сваку врједнију књигу која је сачувана на ширем подручју Боке Которске и свако знамње и да постане права духовна ризница-препун знања и препун честитости, а та његова честитост долазила је од његове љубави према цркви и према свом напаћеном српском роду. Патио је у тим временима деведесетих година за српским народом и српским светињама у Далмацији, крајинама, Славонији, а посебно и на Косову и Метохији, гледајући страдање свога народа. Све је ране свога рода на срцу своме исписивао, али то су оне ране које могу да приме само племенити људи.“ рекао је Његово високопреосвештенство Митрополит Јоаникије.
Митроплит је истакао да је почивши Веселин Песторић свијетли примјер чисте и благе душе и нарави који нам стоји као свјетионик, те да је цијелога живота ишао истинским путем Божјим, продубљујући своју православну вјеру; да је био горостас и по расту и по души и да се упокојио са надом у вјечни живот у Господу нашем Исусу Христу кога је љубио и кроз православну цркву и светиње.
На крају је, високопреосвећени Митрополит Јоаникије породици Песторић упутио ријечи утјехе наводећи да је упокојени Вељо Песторић свима оставио свијетлу успомену и да је велико богатство било познавати таквога човјека. Упутио је и молитву Господу да душу упокојеног настани у рајска насеља.
Лана Остојић