Треба непрестано искати душевни мир од Господа да бисмо лакше могли да испуњавамо Његове заповести. Господ воли оне који се труде да испуне Његову вољу, и зато такви налазе велики мир у Богу.
Онај ко испуњава вољу Господњу, увек је задовољан, ма био и бедан, и болестан, и несрећан, јер га радује благодат Божија. Онај ко је незадовољан својом судбином, ко ропће на болест или на онога ко му је нашкодио, треба да зна да је обузет гордим духом који је у њему угушио благодарност према Богу.
Ако и тако стоји ствар, не очајавај, већ се старај да се чврсто уздаш у Господа и моли од Њега смирени дух. Када се у тебе буде уселио смирени Дух Божији, заволећеш Га и бићеш спокојан чак и када наиђу невоље.
Душа која је задобила смирење стално се сећа Бога и мисли: „Бог ме је створио и страдао ради мене. Он ми опрашта грехе, теши ме, храни и брине се о мени. Зашто бих се бринуо за себе или чега бих се бојао, па чак да ми и смрт прети?“
