У селу Побори у општини Будва, на око 800 метара надморске висине налази се манастир Стањевићи, задужбина војводе Николе Стањевића из 14. века, једно од историјских средишта Црне Горе. Светиња која памти борбу Српске Спарте за очување имена у временима робовања под страним империјама, али и под онима који су се дрзнули у 20. и 21. веку да мењају српско презиме и код. Управо је овај манастир одабрао блажене успомене Митрополит Амфилохије да у њему похрани све своје књиге, рукописе, архиву, фотографије, ордење и награде које је деценијама скупљао.
С великим умећем, пажњом и љубављу уређена је библиотека која у будућности претендује да буде место окупљања научника, истраживача, искрених интелектуалаца који ће проучавајући сачувана дела имати прилику да сазнају много о српској историји са посебним освртом на другу половину 20. и почетак 21. века. Разговор са монахом др Павлом Кондићем, управником Архива Митрополије црногорско-приморске о библиотеци било је својеврсно сећање на живот и дело духовног пастира Митрополита Амфилохија као и љубави коју верни народ и данас показује према успомени на свог архијереја.
„Овдје је једно збориште знања утемељеног на Светом Писму и ријечи Божијој. И кад уђете овдје, у ову задужбину нашег Митрополита Амфилохија, окружени сте књигама које у својим корицама носе одређену вриједност знања. Свака књига има своју сазнајну, духовну и интелектуалну вриједност али оно што је за нас православне Хришћане најважније јесте духовна вриједност. Све што је блаженопочивши Митрополит Амфилохије имао а готово да ништа друго није имао осим књига, оставио је овдје, под сводове Манастира Свете Тројице у Стањевићима као своју задужбину и завјештање, да буде извор сазнања за садашње и потоње генерације.
Ова Митрополитова задужбина, како је првобитно била намијењена, на првој столици Митропoлије и Eпархије Светосавске и Зетске од 1219. године, била је Манастир Михољска Превлака. Ми смо заиста прије Митрополитовог упокојења, петнаестак година, почели да преносимо те његове књиге. Направили смо у неколико просторија полице гдје смо их слагали а касније и депоновали. Како је Митрополит Амфилохије видио опструкцију тадашње власти, да неће моћи за његовог живота да се направи довољан простор за смјештај тако великог фонда књига, што би била права традиција да се на наслеђу Илариона Првог Зетског Епископа, постављеног благословом и руком Светог оца нашег Саве, наставе управо Митрополитове књиге, на иловичку крмчију из 1262 године. У том смо времену 2016. и 2017. године ставили смо књиге под кров Манастира. Митрополит Амфилохије је видио овај Манастир као тај простор. Он је видио да овај Манастир има знамениту, велику и дубоку традицију не само због боравка свих петорице Митрополита из Куће Петровића током 18. и првих пет деценија 19. вијека, него и раније од великог Војводе Николе Стањевића из 1338. године, нашег ктитора и оснивача, па редом касније ово је знаменита Божија кућа“, поручио је др Павле Кондић за телевизију Храм.
Емисија је доступна на линку: Библиотека блажене успомене Митрополита Амфилохија у манастиру Стањевићи. Са монахом Кондићем разговор је водио Сава Самарџић.
Љубица Вукићевић
Извор:
