Izaberite stranicu

Књига „Митрополит Висарион Љубиша“, аутора монаха др Павла (Кондића), сабрата манастира Стањевићи и управника Архива Митрополије црногорско-приморске, представљена је 21. октобра на шездесет и седмом Међународном сајму књига у Београду.

Издавачи монографије „Митрополит Висарион Љубиша“ су Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско никшићка, а објављена је поводом 200 година од рођења и 140 година од упокојења Митрополита Висариона и 160 година од почетка рада Богословије на Цетињу, чији је предавач и ректор Митрополит Висарион био.

О књизи су говорили управник Архива Патријаршије др Радован Пилиповић и ректор Цетињске Богословије протојереј Благоје Рајковић.

„Постоји једна добра енциклопедија српских архереја Српски јерарси, гдје су сажете њихове биографије, коју је радио блажене успомене Епископ Сава (Вуковић). И у тој књизи о Митрополиту Висариону Љубиши, који је значајан српски архијереј 19. вијека, има само осам редака. И по томе видимо колики је данас празник у нашој историјској науци и колико је велики подвиг који је учинио отац Павле. Наравно, тај његов подвиг не би био могућ без свега онога што је он у своме животу свједочио јер ову књигу није могао да напише неко ко није имао контакт са живим предањем Митрополије црногорско-приморске, како је она дошла до наших дана“, казао је др Радован Пилиповић, истичући да је и посредник благодатне љубави свега онога што су чинили људи на простору Митрополије, односно свих изданака старе Зетске митрополије. Предуслов да ова књига настане је по његовом мишљењу и то што о. Павле води Архив Митрополије и што се дуго бави прошлошћу црквене просвјете.

Др Пилиповић је, истичући шта све ова књига представља, казао да ће, када се буде писала синтеза српске историје, ова монографија и докторски рад оца Павла о Цркви у Црној Гори у другој половини 19. вјека, који је такође преточен монографију, бити не само каменови за мозаик, него палете које су већ пружене будућим истраживачима пошто је цијела архивска грађа, која је доступна у овом моменту, домаће провенијенције искоришћена.

„Овдје је све приказано. Имамо вријеме јеромонашког, архимандритског стажа, видимо пут Митрополита Висариона Љубише кроз различите духовне центре и сједишта српске духовности, просвјете… Отац Павле нарацијом надилази тај просопографски, биографски метод. Ово је прича о времену, имамо занимљиве моменте из црногорско-турског рата, из времена када је кивот Светог Василија Острошког из Острога био сељен, због безбједносних разлога, у манастир Цетиње. Приказан је Висарион Љубиша као харитативни дјелатник, човјек који је био оснивач Црвеног крста на подручју Црне Горе“, казао је, између осталог, др Радован Пилиповић и нагласио значај документарних прилога у овој књизи.

Говорећи о труду који је уложио о. Павле да би саставио једну овакву књигу, као и о њеном значају, ректор Цетињске Богословије је изнио податак да поглавље које се односи на рад Митрополита Висариона Љубише у Цетињској богословији у монографији заузима 30-40 страница, а да Митрополија, Богословија има у свом посједу само двије ставке из тога периода.

„То је Дневник ученички који се налази у Архиву Митрополије, Биљешке успјеха, како стоји на насловној страни, гдје су оцјене ученика који су се школовали у периоду 1869-1876. године, и други један, да кажемо, артефакт из тога периода – Библија, коју зову Острошка, Цетињска библија. Она садржи Стари и Нови завјет на црквенословенском језику и у њој су потписи ученика коју су из ње учили, чак и неке њихове забиљешке. Све то, свакако, можете да видите и у овој монографији. Велики је труд отац Павле морао да уложи сабирајући, по разним манастирским, државним и другим архивама, ова документа, податке и све остало што се тиче Митрополита Висариона Љубише. Један заиста велики подухват, који није свакако први. Отац Павле има доста искуства у томе, обрадио је животе многих наших јерерха, 17,18 књига је изашло из његовог пера. Дакле, пред нама је једна дивна књига гдје се може, као што је рекао брат Радован, видјети контекст читавих околности у којима је била наша Српска православна црква у 19. вијеку и Митрополит Висарион као једно светило, једна свећа која свијетли у тами“, казао је о. Благоје Рајковић.

На крају промоције се обратио и аутор књиге др Павле (Кондић) који је присутнима заблагодарио на пажњи и доброј вољи, истичући велику улогу и заслугу коју у његовом животу и раду има блаженопочивши Митрополит Амфилохије, чију годишњицу упокојења сјутра обиљежавамо:

„Да пожелим мира Божијег, радости, љубави, снаге бистрине ума и снажно куцајућег срца да имамо сви и да свако на своме  послушању, гдје нам је Бог опредијелио, узвраћамо Богу дар на дар. Мене је неким чудом запало да се од малена бавим црквеном историјом, а читав мој живот је прошао под сенком великог Амфилохија. Прво шта је урадио када ме увео у своју келију у Патријаршији, имао сам једанест, дванест година, сео ме је на једну столицу и дао ми књигу у руке и од тог тренутка, а ево прошло је четрдесет и шест година, непрекидно се бавим црквеном историографијом, што је моје призвање. Један од тих плодова, којима узвраћам Богу на дар, јесу и ове књиге, монографије. Ви знате да за Бога нема времена, то су наша људска домишљања, бројања година и вјекова. Наш Висарион је 140 година чекао једну овакву монографију, а за добро никада није касно. Ја сам се за ову монографију потрудио колико сам могао, а она је, што рече наш др Пилиповић, само један камен темељац, јер у повијести нема завршених прича. Увијек ће неко нешто имати да дода и ја то желим од срца, да се да се унаприједи српска црквена историографија“.

Промоција књиге „Митрополит Висарион Љубиша“ на Сајму књига- видео

Весна Девић

Извор: ТВ Храм

Фото: Алекса Недељковић, Радио Слово љубве

 

 

Pin It on Pinterest

Share This