Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и егзарх Свештеног трона пећког г. Јоаникије данас, 13. октобра, у шеснаесту недјељу по Духовима, када наша Света црква прославља Светог свештеномученика Григорија и Светог Михаила Кијевског, служио је Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру.
Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су протојереји Игор Балабан, Александар Лекић и Благоје Рајковић, јеромонах Амфилохије и јерођакон Сионије, сабраћа Цетињског манастира, као и ђакон Огњен Боричић, у молитвеном присуству вјерног народа.
Тумачећи данашње јеванђелско зачало о талантима, Митрополит Јоаникије је подсјетио да је Господ и Спаситељ наш Исус Христос када је проповиједао Јеванђеље спасења, узимао врло често слике из нашег обичног, свакодневнога живота и откривао не само тајне нашега живота, него истовремено и тајне свете православне вјере, која испуњава живот прави, истински, божански, садржајем и смислом и дарује нови живот – живот вјечни.
„Открива нам Господ да без повјерења једних према другима не можемо ништа заједнички добро учинити. Повјерење, добра воља без задње намјере, стоји у основи свега, и у основи породичне заједнице и у односу међу људима. Када људи праве неки уговор иако то треба и да запишу и да потврде својим потписима, знају добро да им ништа ти потписи, све оно што је написано, неће вриједети ако не вјерују један другом“, бесједио је Владика Јоаникије, додавши да се и у данашњем Јеванђељу управо о томе ради – о повјерењу.
Појашњавајући ову причу о талантима, у којој знаменити господар, а иза њега се крије сам Господ Исус Христос, даје новце својим слугама, једноме пет таланата, другоме два, а трећему један, да раде са њима докле се он не врати, Високопреосвећени Митрополит је казао да је управо господар, први показао то повјерење, а онда и прва двојица који су отишли и радили са повјерењем у свога господара, да ће зато бити награђени и да ће учинити добро дјело. Међутим, трећи, онај што је примио један талант, почео је одмах да сумња зашто му је господар дао, да ли га искушава… И, наравно, он ништа није ни урадио, док су претходна двојица умножили своје таланте и донијели господару оне које им је он дао уз велики добитак. Господар их награђује за то, не само у овоме животу, похваљујући их да су добре и вјерне слуге: Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свога.“
„Господар обећава награду, и овога и онога свијета, што ће наравно и испунити јер су обећања његова истинита. А овај трећи који ништа није радио, он је, наравно, желио да се оправда: знао сам да си ти тврд човјек: жањеш гдје ниси сијао, и сабираш гдје ниси вијао; па се побојах и отидох те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје. Видите са каквим мислима је примио тај дар! Са сумњом, подозрењем, са пакосним мислима и наравно да ништа није могао урадити. А кад каже да је закопао талант у земљу, закопао га је у таму страсти, самољубља, саможивости, у таму земаљских брига и тада човјек и да хоће, са таквим мислима, не може направити ништа добро“, поучио је сабране Митрополит црногорско-приморски.
Дакле, закључио је Владика, они први са добрим мислима, са повјерењем према своме господару, са смислом да ће нешто добро урадити и да ће испунити вољу господара својега и да ће им то све бити на спасење, умножили су своје таланте, док је трећи ишао са потпуно супротним мислима и ништа није учинио.
Причу о талантима Високопреосвећени је приближио сабранима и на примјеру ученика Цетињске богословије, за које је казао да већ по доласку показују различите таленте, који су од Бога дар, и ако се на њима ради, они ће да засвијетле и да се умноже. Тако када у Богословију дође ђак који има слуха и гласа, а још ништа не зна да пјева, чим почне на томе радити, одмах се тај његов дар од Бога развија.
„Онај који није знао ништа пјевати, за три четири године постане изврстан појац и љепота га је слушати на светим богослужењима. Он је умножио свој дар не само за себе, него и ради Цркве Божије. Он свој дар више не употребљава само за себе, своје задовољство, него на славу Божију, украшавајући и уљепшавајући света богослужења. Видите шта значи умножити један дар! Тако је исто и са знањем, ако стварно неко има жеље да учи и напредује, да ради на томе, он ће сигурно уз Божију помоћ и благослов, и уз свој труд, пуно и постићи. А онај који се стално испуњава завишћу, сумњом, пакошћу, мржњом, он не може ништа добро да учини ни за себе ни за друге, заправо цијело вријеме ради на својој пропасти.“
Подсјетивши да у данашњем Јеванђељу господар каже: Неваљалога слугу баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба, Архиепископ цетињски је објаснио да је то тама злих мисли са којима је заправо и живио овај зли и лијени слуга, који није хтио ништа да ради, подозревајући стално на свога господара, немајући повјерења и стално га осуђујући у своме срцу:
„То је та тама мржње, пакости, која цијелога човека помрачи, то је та тама од које треба да се склањамо. Господ наш Исус Христос донио је свијетлост у овај свијет и у овај наш живот, да нам отвори путеве спасења, путеве добра, путеве стварања, путеве напредовања. И са повјерењем да идемо да примимо Његову ријеч и да идемо Његовим стопама, да напредујемо, као што говори Свети апостол Павле, из силе у силу, умножавајући своје таленте које нам је Бог дао, да засвијетли и наша душа и наше мисли, и наши таленти, свијетлошћу Божијом. А то је свијетлост Царства небеског – Христова свијетлост коју је Он дошао да нам дарује као онај огањ који сагоријева све оно што је лоше, што је мрачно, што угрожава наш живот и просветљује наше мисли и умове, наша срца и наше душе, да чинимо добра дјела, да ходимо у свијетлости, као што говори Свети апостол Павле“, закључио Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Весна Девић
Фото: Никола Јоксимовић
