У Недјељу 12. по Педесетници, 2/15. септембра 2024. године, на празник Сабора Српских Просветитеља и Учитеља, Светог Мученика Маманта и Преподобног Јована Посника патријарха Константинопољског, служена је Божанствена Литургија у Саборном Храму Вазнесења Господњег на Топлој.
Сабрањем је предстојао старјешина Храма, протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, уз саслужење јереја Зорана Миљанића, сабрата овог светог храма. На прозбе и молитве свештеника одговарао је вјерни народ предвођен Срспким пјевачким друштвом,,Свети Сава“ из Херцег Новог. Светом олтару прислуживали су чтечеви Матеј Дакић и Ђорђе Павловић.По прочитаном зачалу из Светог Јеванђеља, поуку је произнио отац Радомир. Он је казао да даашње Јеванђеље показује уједно и каква је љубав Господа према сваком човјеку а са друге стране и какав одговор човјек треба да да да би одговорио на ту бесконачну, безмјерну љубав.
„Суштина богатства је богатство у Богу. И Господ тражи од младића из ове Јеванђелске приче да буде испуњен Богом и да буде богат у Богу. У пуну чашу отрова не може стати кап доброте. Човјек мора да испразни своје срце од богатства овог свијета да би могао Богом да се богати и да би могао да буде савршен. То значи: Иди и распродај све. Јер све што имаш то су трице и кучине. Јер си своје срце испунио нечим што је мене замијенило. Не пуниш своје срце и не богатиш своју душу правим и истинским богатством, самим Господом. Него пуниш своју душу трицама и кучинама, мислећи да човјек стичући богатство стиче сигурност. И да ако имаш више да си сигурнији, имаш више да једеш и пијеш, имаш бољу њиву и нећеш озепсти. И све то човјек мисли да богатство њему обезбјеђује будућност. У ствари ми видимо из Христових ријечи шта обезбјеђује сигурност и вјечност. А Христос каже: Све то распродај и иди за мном. Ријетко је то коме Господ рекао, осим својим ученицима. Очигледно је њему овај младић прирастао за срце јер је у спољашњим стварима, у оном што је Мојсијев закон тражио од човјека он је све испуњавао. Тешко је богатом ући у Царство небеском. Сваког дана када чинимо добро и подвизавамо се, испуњавамо свју душу малим зрном вјечног богатства“, казао је отац Радомир.
Свештеним Литургијским сабрањем у Храму Светог Архангела Михаила у Старом граду началствовао је јеромонах Илија Буха, уз саслужење намјесника херцегновског протојереј-ставрофора Обрена Јовановића и ђакона Ненада Ковача. Сабрани народ у одговарању на прозбе предводили су појци: Јасмина Леповић и Ненад Витомировић. Након прочитаног јеванђеља, отац Илија се сабранима обратио бесједом.
„Једина доброта људска која чини праву доброту јесте она која је везана за Божију доброту. Јер једино у вези са Богом ми можемо нешто да урадимо, преживимо и уђемо у живот вечни. И Христос закључује: Тешко је богатима тешко ући у Царство небеско и младић то није могао да прихвати, он одлази и ми не знамо шта се са њим догодило. То је било посебно индикативно за то вријеме, јер су они сматрали да је здравље, срећа, богатство и дуг живот искључиво дар Божији и да је то највећа награда коју неко може да добије. Ту се богатство углавном сводило на посјед земље и сматрало се као највећи дар Божији. Христос је рекао тада досјетку која је многим људима неприхватљива али је у ствари врло духовита досјетка: Лакше је камили проћи кроз иглене усши него богатом се спасти. Бог има своја мјерила којима нас исправља и учи како би се уподобили доброти Божијој.
Друго Јеванђеље посвећено је Сабору српских светитеља и свима онима који су на овим просторима живјели и који су испунили ово прво Јеванђеље својим подвигом вјере, или су страдали као мученици. Они сијају на гори на коју треба да се угледамо. Сви су они имали своје недостатке али су својим кајањем и понизним животом успјели да се спасу. И на њих треба да се угледамо и да нам Господ буде водиља за живот вјечни“, казао је отац Илија Буха.
На крају Литургије, вјерни су се причестили Божанским Тајнама, Тијелом и Крвљу Господа Исуса Христа.
Чтец: Ђорђе Павловић
Љубица Вукићевић
Извор:
