Недеља 12 по духовима саборно и литургијски је обиљежена у Храму Светог Јована Владимира у Бару. Светом евхаристијском службом началствовао је протојереј Младен Томовић а саслуживали су му протојереј-ставрофор и архијерејски намјесник барски Слободан Зековић и протојереј Љубомир Јовановић, док је за пјевницом одговарао Симеон Симулов заједно са хором Свети Јован Владимир.
По читању Јеванђеља, сабранима у Храму обратио се отац Младен Томовић који је говорио о богатом младићу који долази Господу желећи да буде спашен за вјечни живот, али не хтјевши да се одрекне свога богатства и крене за Господом. У поучној бесједи отац Младен Томовић је казао да се тај Јеванђелски примјер не односи само на оно богатство материјално за које смо ми везани и које нас је поробило, да не би мислили на наше спасење, него се мисли на сваку страст, на сваки гријех и све оно што човјека одводи у смрт:
„Богатство само по себи, није зло, али јесте зло гријех страсти које човјека обузимају, којима се човјек предаје и на крају, кад се човјек томе преда, он одлази у смрт. Одлази у ад. У пакао. Ако се, наравно, не покаје прије тога, он одлази тамо.
Али онај који пребива у благодати, који призива Бога, који се каје, а то кајање значи промјену живота, који гледа на сваки начин да у срцу своме гаји врлине, да гаји љубав према Богу, према ближњему своме, јер мора подједнако човјек да воли и онога ко је поред њега и оне које су мало удаљени од њега, и свакога онога који га окружује, на путу је ка Царству Божијем. Човјек мора подједнако све да воли. Али да воли на првом мјесту Бога свога, Христа Спаситеља. Онога који га је створио, који му је све то даривао. Јер каже Господ, човјек не може ни један корак направити без Бога, без благодати његове, без Божије помоћи и Божије силе.
Зато требамо увијек да будемо свјесни, да без Бога не можемо ништа чинити. И онда видимо у Светом Јеванђељу, како се ученици чуђаху и бијаху се запрепастили када су казали: Ко онда може да се спасе, на шта Господ одговара: Оно што је вама људима немогуће, Богу је могуће.
Све је могуће у благодати Божијој, када је ми људи задобијемо. А задобијамо је када се трудимо да од себе отргнемо све оно што нас одводи у смрт, што нас поробљава и што чини да нисмо истински и прави људи, како нас је Бог створио. Када се трудимо да будемо истински и прави људи, онда нас одмах посјећује благодат Божија. Одмах је ту. И онда је и нама апсолутно све могуће у Христу Спаситељу и његовој благодати, која у нама обитава, у срцима нашим, у душама и тијелима нашим. И онда видимо да такви људи који су обитавали у благодати, а има их пуно, ево овдје на овом храму, прелијепоме, насликани на овим лијепим фрескама. Има светитеља, пуно, безброј, не знамо ни броја. Ово су они који су знани, а колико има незнаних светитеља које не знамо, за које никад нисмо ни чули. Остали су скривени, али једино Богу познати. И сви ти светитељи су схватили шта треба да раде. Схватили су да требају да обитавају, управо у тој благодати. А у благодати да би обитавали, морали су да уложе огроман труд на том духовном путу“, поручио је прота Младен.
„Тај труд се огледа у одрицању од самога себе, од својих страсти, од воље наше људске. Да се уподобимо Богу и да живимо онако како нам је Бог оставио у својим заповијестима. А прије свега, да љубимо једни друге. И онда ћемо, љубећи једни друге, задобити благодат Божију. А гдје је благодат Божија ту је и спокој и мир, и ту је радост, она вјечна, која нас чека у Царству Божијем. И онда то Царство Божије је ту, пред нама, у нама, око нас, и свих оних људи који нас окружују.
Јер гдје је један у име моје, ту сам ја, каже Господ. И кад је један праведан, онда тај један може многе да спасе. Зато, треба да нам је на памети, увјек, да онога до себе, гледамо као брата свога, да се за њега Богу молимо, и ако тај неки брат наш сагријеши и погријеши, ми треба таквога да исправљамо са љубављу, а прије свега, на првом мјесту, да се за њега молимо Богу. Ако видимо да неки наш труд око њега, у смислу да га неким ријечима можемо исправити, не иде, да се Богу за њега молимо, да га не осуђујемо. Јер када осуђујемо, онда благодат од нас одлази, онда и ми сами упадамо у разне гријехове, и самим тим не можемо онда помоћи својим ближњима, јер и сами себе у том случају не помажемо.
Ето, то је данашња поука Светог Јеванђеља. Да љубимо једни друге, да се одричемо оних страсти које поробљавају душу нашу, да се одричемо свега лошега, сваког гријеха и свега онога што нас одводи у смрт,“ закључио је отац Младен.
На крају Литургије, вјерни су се причестили Божанским Тајнама, Тијелом и Крвљу Господа Исуса Христа.
Фото, видео:
Дејан Вукић
