На Крнову, на локалитету Лобање главе, служен је парастос младићима невино страдалим на овом простору, 25. августа 1944. године. Помен је организовало Удружење „Косовски божури од Никшића града.“
Помен омладини, која је прије 80 година убијена на крновским планинским вијенцима, служио је Епископ будимљанско-никшићки Методије са свештенством и монаштвом Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке. Сабраним потомцима, родбини и поштоваоцима невине жртве убијених младића, којима се ни после толико времена не зна гроба, ни мрамора, бесједио је Владика Методије.
„Не помолисмо се само због упокојења њихове душе него да бисмо некако, молећи Бога, и надајући се у његову милост, да и ми из јаме у коју смо као народ упали, кад се то овдје десило и у рату, и у послератном периоду да покушамо да се искобељамо и на прави пут хришћански покајања изађемо, да бисмо тиме не само обезбиједили бољи напредак и будућност нашем народу на овом простору, а која се не може на јамама градити и на туђој несрећи, муци, патњи, него на свим оним дивним хришћанским врлинама којима се наш народ кроз вјекове напајао и којима је живио и за које је живио и умирао. Да се, дакле, извадимо из те јаме у коју смо упали као народ, да заборавимо наше братске размирице, подјеле и свађе, да се око Христа Бога живог окупимо, јер, запамтите, ниједан програм, ни пројекат, ниједна идеологија социјална или економска политика без Христа не може донијети просперитет. То је наша историја показала“, казао је Епископ Методије.
У име Удружења Косовски божури од Никшића града, који трећу годину заредом, организују одавање поште кроз служење помена и који су отргли из заборава и оживјели сјећање на невино страдање, на овом локалитету, обратио се мр Илија Миљанић, предсједник.
„Крновска касапница и жртве младића, који живот нијесу омирисали не смије да прекрије вео заборава, већ да се њихове кости, разасуте по овој планини, њеним јамама и вртачама саберу и достојно сахране. Од стравичног призора титоиста над малољетницима на крновским врлетима у ноћи између 25. и 26. августа 1944. године до дан данас, непрестано виле наричу и дозивају мајке да загрле своје безгробне синове у лавиринтима крновских увала. Осамдесет година напаћене мајке чекају утробу земљице црне да им покажу синове и да пронађу десну руку за љубав вазнесења за коју су дали своје младе животе. Емоције надвладавају разум и срце се цијепа од злочинства несрећне црвене банде, а крновски младићи ће остати вјечни печат, огрлица косовског завјета“, нагласио је Миљанић.
Исту поруку да се на мјесту страдања на Крнову подигне спомен-обиљежје, храм, да се прикупе сва имена око 350 убијених, да се овим догађајем о којем се ћутало тачно осам деценија позабаве историчари и надлежне институције, носила су и обраћања осталих учесника скупа: свештеника Миајла Бацковића и Предрага Шћепановића, др Здравка Вукчевића, Зорана Павићевића и Душана Мартиновића.
Видео прилог Радио-телевизије Никшић
Извор:
