„Тражићемо их док нас буде било, док буде ове професије, идеје о нормалном животу. Тражићемо свих 17 наших отетих, убијених и несталих колега“, казао је председник Удружења новинара Србије Живојин Ракочевић, на месту где су последњи пут 21. августа 1998. године виђени новинари Радио Приштине Ђуро Славуј и Ранко Перенић.“
Навршило се 26 година од када су без трага нестали новинари Радио Приштине Ђуро Славуј и Ранко Перенић. Двојица колега кренула су 21. августа 1998. године пут манастира Зочиште, како би урадили прилог о повратку отетих монаха. Виђени су у Великој Хочи, у преподневним сатима, грешком су кренули ка Ораховцу, који је тада био под контролом Ослободилачке војске Kосова. Од тада им губи сваки траг.
Чланови породица отетих новинара, њихове колеге и представници ОЕБС-а окупили су се код спомен обележја на коме на албанском и српском језику пише: “Овде су 21. августа 1998. године отете наше колеге новинари. Тражимо их”.
„Хвала колегама новинарима који се сећају мог чиче Ђуре и његовог колеге Ранка Перенића и који не дозвољавају да се њихов лик и дело заборави. После 26 година нисмо ништа сазнали, породицу све то убија, да се бар сазна нека истина“, казао је братанац новинара Ђура Славуја, Предраг Славуј.
Тражићемо их
Пре 26 година на овом месту започео је један процес коме смо сви ми сведоци и видимо да се 26 година увећава неправда и неслобода, казао је председник Удружења новинара Србије (УНС) Живојин Ракочевић.
„Сваки тренутак у коме један простор са 17 убијених, отетих и несталих новинара и медијски радника живи без правде је трагичан и фаталан, не само за породице, за нас колеге, него за укупни степен било какве демократије. Што се нас овде тиче и што се тиче свих који годинама долазе код ове табле која је девет пута рушена и обновљена, ми знамо да ћемо их тражити док нас буде, док буде ове професије, док буде идеје о слободи, идеје о нормалном живуту, док буде идеје да се можемо погледати у лица као људи, ми ћемо тражити свих 17 наших отетих, убијених и несталих колега“, рекао је Ракочевић.
Наши захтеви су стални
Истрагу за нестала и убијена лица је најпре водио УНМИK, а затим Еулекс, који је потврдио да су припадници ОВK отели Перенића и Славуја. Сада је надлежност за расветљавање ових злочина припала косовским институцијама.
„Овог тренутка морамо да поручимо да је понижавајуће да међународна заједница, да овдашње институције, да сви који имају неку моћ нису у стању да формирају једну међународну комисију која би се бавила убиствима, отмицама и несталим новинарима и нашим медијским радницима. Наши захтеви су стални, они стоје ту као што истина стоји ту. Никада не можемо заборавити, никада нећемо престати да тражимо и престати да долазимо на ово место са ког је почео суноврат и наше професије, демократије, живота и он се продужио до дана данашњег. Они који спречавају да се дозна оно што огромна већина зна, владају овим простором и јесу господари живота и смрти“, закључио је он.
Председница огранка УНС-а на Kосову Ивана Вановац је подсетила да се 26 година на истом месту окупљамо са истим захтевом и апелом, да се судбина наших колега расветли.
„Данас је то теже него икада чини се, јер нас садашњица толико притиска да немамо времена да се окренемо ка прошлости да исправимо неке грешке које су у ходу начињене. Али сваке године на овај дан, али и сваки дан када се сећамо и када помињемо тежину, тескобу, неизвесност наше професије, ми нећемо посустати у захтеву да се истрага поново покрене и да се починиоци оних злодела које чине то да наше колеге данас нису са нама приведу правди“, рекла је она.
Олакшати тескобу
Истакла је значај присуства амбасадора ОЕБС-а на Kосову Мајкла Девенпорта годишњици отмице колега новинара.
„Међународна подршка нам много значи, то је заправо задња сламка за коју се ми хватамо, задња нада да потрага за несталима неће барем пасти у заборав. Увек ћемо упућивати захтев да се истрага поново покрене, да све наше колеге без обзира на њихове године, националну припадност, на уређивачку политику медија у чијем својству су се на терену налазиле, свака судбина до последње буде расветљена и да овим људима овде које су породице ових људи и нама које смо њихове колеге и делимо ту исту судбину са њима буде бар мало олакшана тескоба“, навела је она.
Подршка
Амбасадор ОЕБС-а на Kосову Мајкл Девенпорт истакао је да је решавање судбине несталих особа, укључујући несталих новинара од суштинског значаја за помирење, дијалог и мир.
„У име мисије ОЕБС желим да похвалим Удружење новинара и њихове сталне напоре у тражењу одговора, и наручито у тражењу правде за све жртве и за њихове породице. Мисија ОЕБС јако подржава ваш посао. Такође поздравља недавно усвајање Резолуције о несталим и убијеним новинарима између 1998. и 2005. године на скупу Европске федерације новинара у мају месецу. Ми смо данас овде да одамо поштовање жртвама, да покажемо подршку породицама као и да се супротставимо некажњивости у вези са оваквим страшним злочинима. Желимо такође, да одамо почаст свим храбрим новинарима који и дан данас обављају овај изузетно битан посао у интересу истинског извештавања и упркос свим опасностима“, казао је Девенпорт.
Резолуција о убијеним и несталим новинарима на Kосову у периоду од 1998. до 2005. године једногласно је усвојена на Годишњој скупштини Европске федерације новинара (ЕФЈ) у Приштини. Управни одбор ове федерације од УНМИK-а, Еулекса и власти на Kосову захтева да се формира међународна експертска Kомисија која би помогла у истраживању убистава, киднаповања и нестанака 19 новинара и медијских радника на Kосову у периоду од 1998. до 2005. године.
Извор:
