у Част Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије
По црквеном предању, “западна тврђава” Русије, Смоленска икона Пресвете Богородице насликана је руком светог Јеванђелисте Луке, за време његовог земног живота. Свети Димитрије Ростовски у својим “Житијима Светих” претпоставља да је икона насликана на молбу Антиохијског владара, Теофила.
Импонзантан је пут који је прошла ова икона, из једне царевине у другу; из Антиохије у Јерусалим, потом у Константинопољ, где се дуже време задржала у чувеном Влахерском храму, а потом стигла и у кнежевину Русију, каснију православну царевину.
Наиме, два велика православна владара, византијски цар Константин IX Мономах и руски кнез Јарослав Мудри (унук Олге Кијевске) су се ородили 1046. године и као брачни поклон Константиновој кћери Ани и Јарослављевом сину Всеволоду, цар Константин је поклонио чудотворну икону – Одигитрију. Тако величанствен брачни благослов донео је и величанствен пород.
Из тога брака родио се велики руски кнез Владимир Мономах, (Велики кнез Кијевски од 1113 до 1125. године), велики државник, војсковођа и књижевник, коме је икона остављена у наслеђе и који се читав живот залагао за јединство разједињених руских земаља (надимак Мономах добио по мајци, кћери Византијског Цара Константина Мономаха). Почетком XII века Владимир Мономах је пренео икону из Чернигова у Смоленск и поставио је у Саборни храм посвећен Успенију Пресвете Богородице, који је основан 1101.г. Од тада се ова икона зове – Смоленска икона Мајке Божије.
Чуда
Приликом нејезде Татаро-Монголских Батијевих хорди на Русију 1239. године, део непријатељске војске се упутио ка Смоленску. Поуздано се зна да су се зауставили да преноће у селу Долгомостије, само 12 км од Смоленска. Батијеве хорде су пре тога сравниле са земљом све велике градове у Русији и неверујући историчари немају никакво објашњење њиховог изненадног и необјашњивог окретања и одласка у супротном смеру. Међутим, оно што наука не зна да објасни, објаснило је црквено-народно предање.
Становници града су се пред погибијом која се надвила над њима, окупили пред чудотворном иконом усрдно молећи Пречисту за заступништво. Богомајка је услишила њихову молитву и јавила се једном црквењаку који се у Саборном храму ноћу молио за спасење града пред чудотворном Одигитријом Смоленском, са наређењем да нађе благочестивог војника Меркурија. Похитавши, црквењак нађе војника и узвикну: ,, Меркурије крени одмах, јер те зове Владичица “. Меркурије се одмах упути у храм и паде пред икону.
Богомајка му се обратила: ,, Угодниче мој Меркурије, шаљем те да сачуваш мој дом, војсковођа одрински жели тајно прве ноћи напасти мој град са свим својим ратницима и са својим дивом у кога полаже своју наду – да би опустошио град. Но ја сам умолила Сина и Бога Мога, за дом Мој, да га не преда под власт непријатеља. Изађи у сусрет непријатељу тајно од народа, Епископа и кнеза, необјављујући им о нападу Татара и силом крста твога – победи њиховог дива. Ја ћу сама бити са тобом и помоћи ћу слузи своме. Но тамо заједно са победом, ти ћеш задобити венац мучеништва који ћеш примити од Христа “.
Свети Меркурије се до земље поклони пред иконом Богоматере и изиђе из храма, напустивши град. Призивајући у помоћ Мајку Божију, Меркурије је ушао у сред непријатеља и убио им дива-ратника а потом потукао мноштво непријатеља па помоливши се, леже да се одмори. Тада један Татарин видевши га тако уснулог, – одруби му главу, те Меркурије крвљу својом запечати свој подвиг.
Погребен је у Саборној цркви а Црква га је уврстила у Свете (слави се 24.новембра).
У 14 веку Смоленск је био у власништву литванских принчева. Године 1398. у време напада Тамерлана на јужне области Русије, принц Витовт је благословио Смоленском Богородицом своју кћер Софију, супругу Василија Димитријевича, Великог војводе московског, при њеном одласку из Смоленска у Москву, а она ју је поставила (1389.) у Благовештенски московски Сабор.
Године 1456. за време владавине Великог кнеза Василија Васиљевича, Смоленски епископ Мисаил и многи угледни грађани, пришли су великом кнезу Василију са молбом да им се врати Смоленска икона. Велики кнез је после дугог саветовања са свештенством и бојарима решио да више не држи заплењену Владичицу света; урадивши две копије, отпустио је чудотворну икону у Смоленск; После Литургије и обављеног молепствија, Митрополит са свим свештенством и крсним ходом, уз пратњу великог кнеза и његове породице, војске и мноштва народа са сузама је испратио икону Владичице из града до манастира у предграђу Москве. На том месту је 1524.године за време великог кнеза Василија Ивановича основан Новодевички манастир, у спомен на ослобођење Смоленска и присаједињење Руској држави. У том манастиру су поставили копију Смоленске Одигитрије и за 10.август установили празновање са крсним ходом у част чудотворне иконе и благодарење због ослобађања Смоленска од Литванаца.
Године, 1666. Смоленски Архиепископ Варсануфије је по царском указу одвезао у Москву две Смоленске чудотворне иконе ради обновљења од потамнелих иконописа. Од тих икона једна стоји у смоленском Успенском Сабору, а друга која је насликана 1602.г. постављена је у Цркву изнад Дњепровских врата; првобитно се налазила у дњепровској кули градског зида Смоленска, али је 1727.г. неки Длотовски измолио да на вратима о свом трошку, сагради Цркву у славу Рођења Богородице, да би у тој Цркви била постављена икона Одигитрија, покровитељица Смоленска. После две године Црква је саграђена. Све време градње ктитор је постио, исповедао се и у дан освећења пришао Светим Тајнама. После причешћа пришао је икони Одигитрији и са сузама радости и осећањем благодарности у духовном заносу пао пред икону на колена, прекрстио руке крстообразно, приклонио главу до земље – и скончао. Са Смоленске Богородичине чудотворне иконе, која је била постављена у кули Смоленског тврђавног зида, изнад Дњепар капије, под посебно уређеним шатором, 1602. године насликана је истоветна копија. Нова копија је попримила благодатну моћ древног лика, а када су руске трупе напустиле Смоленск 5. августа 1812. године, понеле су икону са собом да би је заштитиле од непријатеља.
Године 1802 уместо дрвене била је начињена камена Црква.
Године 1808. по причању Епископа Серафима старински позлаћени оков на икони и убрус са драгим камењем су прерађени; сам оков је украшен разним драгим камењем и бисерима а убрусу су додате исте драгоцености.
У великом Наполеоновом походу 1812 године при повлачењу руске војске из Смоленска, чудотворна икона је узета од артиљеријске чете (Глуховог пука); тако да је од тог времена икона остала при пуку 3. пешадијске дивизије (А. П. Ермолова) који је у свим борбама против непријатеља, чувао икону у својим редовима.
У ноћ пред Бородинску битку, (познату и као битку за Москву) 1812 године Свети образ је ношен по логору, како би ојачао и охрабио војнике пред велику битку. На дан Бородинске битке, древни образ Смоленске Одигитрије, са Иверском и Владимирском иконом Мајке Божије је проношен около Белих врата, Кинеских врата и зидова Кремља и онда је однесена болесним и рањеним у Палату, Лефертово.
После извојеване победе над непријатељем пред иконом су узношене благодарствене молитве. Војска је са страхопоштовањем у својој близини гледала икону Богородице сматрајући је драгоценим залогом помоћи од Свевишњега.
Када је Свемогући благословио оружје руско и Смоленск био очишћен од непријатеља и чудотворна Смоленска икона Богородице је по вољи војног начелника кнеза Кутузова, враћена у Смоленск, после три месеца одсуства – и постављена на пређашње место. Са иконом су у Смоленск стигли и разни украси и поклони који су јој даровани – 1800 рубаља, 5 купа злата и пуд сребра (мера 16,38 кг.) отетог од непријатеља.
Како је доспела у Смоленск 5 новембра, од тог датума је установљено да се једном годишње празнује изгнање непријатеља из Русије уз помоћ и заступништво Пресвете Богородице, тако да се Црква моли Владичици за спасење земље од најезде непријатеља током векова:
,, Ко би нас избавио, ко би нас сачувао до сада слободне, ако би Ти престала да се молиш, Владичице, Заступнице наша. “
У Успенском Смоленском сабору икона је пребивала, све до 1941.г.
Даља судбина древног образа, није позната. Када је град освојен од стране Немаца, иконе у Сабору више није било.
Смоленска Одигитрија је једна од најпоштованијих икона у Русији. Само чудотворних, насликаних по узору на древни образ има око 30.
Изображење
Иконографски, Смоленска икона је врло слична Иверској икони Мајке Божије, разликујући се у позицији фигура и у изражају лика Приснодјеве и Божанственог Младенца. Она иконографски припада типу Богородице Одигитрије (Путеводитељке), где Богомајка прстима десне руке, указује на Младенца, као пут Истинити.
На Смоленској икони Мајка Божија гледа право, не окреће главу ка Богомладенцу, што је карактеристика Иверске иконе.
Приснодјева је изображена допојасно, како на грудима држи Богомладенца. Сам Њен Лик је донекле таман, услед протока времена. Огрнута је мафорионом на коме је извезено мноштво бисерја и драгог камења.
Предвечни Младенац у левој руци држи Закон, док десницом благосиља народ за који је пострадао.
Боја горње одежде Богоматере је тамносмеђа, а доња тамномодра док је одежда Богомладенца тамнозелена, са позлатом.
Даска на којој је икона насликана је врло тешка и временом се тако изменила да је тешко закључити од ког је дрвета. Импрегнирана је кредом и пресвучена платном.
Молитве Мајци Божијој пред Њеном иконом Смоленском
Молитва прва
О Најчудеснија и Најсветија од свих бића Богородице Дјево, Небескога Бога Богомајко, Најчистија Путеводитељко Марија ! Почуј нас, грешне и недостојне у овај час, молимо се падајући пред Твојим Најчистијим Ликом са сузама нежно говорећи: Спаси нас од робовања страстима, Дјево Благословена, спаси нас од туга, заштити нас од свих непријатности и злог и неправедног делања, прогнај непријатеље наше. O Благословена Мајко, сачувај Твој народ од свакога зла, и оспособи их на сваку добродетељ; Зар Ти ниси Предстојатељица невољних, и топла Посредница за нас, грешне ? Моли, Пресвета Дјево, Сина Свога а Бога нашега, да нам подари Царство Небеско; Због овога ми Му Се увек молимо, као Творцу нашега спасења, и узвикујемо Свето и величанствено име Оца и Сина и Светога Диха у Тројици прослављенога и обожаванога Бога, сад и увек и у векове векова. Амин.
Молитва друга
Коме ћу прибегнути, Господарице ? Коме ћу се ослонити у тузи, ако не Теби, Госпођо, Богомајко, Господарице небеса ? Ко ће примити моје вапаје и моје уздахе него Ти, O Пренепорочна, Надо хришћана и прибежиште грешника ? Приклони, О најчистија Дјево, Своје уши на моје мољење, Богомајко, не гледај ме, који тражим Твоју помоћ, почуј моје уздахе и уплакано срце, О Госпођо Мајко Божија Свецарице. Дај ми утешење душе, ојачај ме нестрпљивог, немарног на Твоје молбе. Просветли и научи ме како да Те славим, и не остављај ме, Мајко Божија, због мог нехата и нестрпљивости, него ме пробуди на прекретници мога живота, уводи ме у тихо пристаниште где блажени обитавају, и приброј ме изабранима, како би те славио у векове векова. Амин.
Тропар, глас 4
Богомајци сада прибегнимо, грешни и понижени, и припаднимо, у покајању вапијући из дубине душе: Госпођо, помози, милосрдно, укаљаним од грехова, не окрени се од Својих слугу, јер Ти јеси нама једина нада.
Величање
Не прећуткујмо, О Богомајко, Чије помоћи смо недостојни. Ако се Ти не молиш, ко ће нас избавити од многих беда ? Ко ће нас ослободити до данас ? Не дозволи да отпаднемо, О Госпођо, од Тебе: Твоје слуге су спашене од свих који их угњетавају.
Кондак, глас 6
Посредништво хришћана непостидно, Посредништво пред Творцем непостидно, не презри наше грешне молбе, већ посредуј како би нам помогла, нама који Те верно призивамо: јер Си брза на помоћ и молбу, и посредујеш свакодневно, Богомајко, величамо Те.
Кондак, глас 6
Не имајући помоћ, не имајући наду, осим Тебе, Госпођо: Помози нам, ми се на Тебе надамо и на Тебе се ослањамо: твоје слуге, не остави постиђене.
Литература
Тихомир С. Илијић: ,, Велича душа моја Господа“ – Овоземаљски живот и чудотворне иконе Пресвете Богородице, ВИЗ, Београд, 2002, стр: 190,191;
www.devamaria.ru/:ikona-bogomateri-bogorodica-bozhiei-materi-odigitriya-smolenskaya
Ооо Духовное Преображение: ,, К Богородице прилежно њине притецем… “ – Молитвљ к Божиеи Матери перед Ее чудотворњими иконами, Москва, 2015, стр: 90,91;
http://sabornik.rs/kolona-urednika/smolenska-ikona-majke-bozje
Елза Бибић
превод с руског : О.Б.
