У шесту недјељу по Духовима, када се молитвено сјећамо Свете равноапостолне Марије Магдалине, Храм Свете великомученице Недјеље у Јошици прославио је своју славу.
Иако се ова Света мученица, прославља 20. јула, остала је вјевоквна успомена да се Сабор Свете великомученице Недјеље прославља прве недјеље мјесеца августа.
Светом литургијом началствовао је протосинђел Павле (Пајић), старјешина Храма Св. Саве у Тивту, уз саслужење протојереја-ставрофора Обрена Јовановића, архијерејског намјесника херцегновског, протојереја-ставрофора Предрага Видаковића, протојереја Бране Миловца из Епархије бачке, протојереја Живана Вукојевића и Шпира Живковића, јереја Драгана Видаковића, јеромонаха Марка, сабрата манастира Савина и домаћина протојереја Небојше Вуловића.
Љепоти овог богослужења допринијело је појање богослова Карловачке богословије.
Након читања Светог јеванђеља, сабранима се обратио отац Павле, који је подсјетио на мучење и страдање ове Божије угоднице, коју прослављамо, управо због њене вјере у Господа и њених страдања.
Говорећи о данашњем Јеванђељу, отац Павле је, између осталог, казао: „Они нису видјели оно што је Он заиста био, а то је Богочовјек. Нису видјели поред свих чуда које је чинио, и свих ствари којима су били очевици. Они су остали слијепи, поред својих тјелесних очију. Није их се уопште дотакло оно што људско око није до тада видјело.. А управо су та чуда подстакла многе и многе генерације од Христовог времена до данас да се сабирамо на Светим литургијама. Наше сабрање је чудо. Нема већег чуда од овога и нема већег дара од овог којег ми данас на Литургији примамо, да се сјединимо са Богом“.
На крају Свете литургије благосиљан је славски колач и жито, а потом уприличена трпеза љубави.
Јовица Вукасовић
