Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије служио је Свету архијерејску Литургију 28. јула 2024. године у цркви Светих мученика Кирика и Јулите у Епархији будимљанско-никшићкој на дан молитвеног сећања на Свете мученике Величко-горњеполимске.
Његовој Светости саслуживали су Високопреосвећена господа митрополити: црногорско-приморски Јоаникије, захумско- херцеговачки и стонско-приморски Димитрије, милешевски Атанасије, преосвећена господа епископи пакрачко-славонски Јован, буеносајрески и јужно-централноамерички и администратор Митрополије загребачко-љубљанске Кирило, домаћин будимљанско-никшићки Методије, свештенство, ђаконство у присуству високих званичника Републике Србије и Републике Црне Горе и многобројног верног народа.
Пре почетка Свете Литургије положени су венци на споменик пострадалим Србима тог подручја.
Присутнима се обратио Епископ Методије и пожелео добродошлицу у свету Црну Гору, српску Спарту у Епархију будимљанско-никшићку Светим Георгијем и Савом освећену пруживши речи утехе: Кад рече Господ не бојте се оних који убијају тело а душу не могу убити, све како је писано речено и проречено тако се и догодило.
Овом приликом Епископ Методије даровао је Патријарху Порфирију жезло. На крају Свете Литургије служен је парастос и освештани су славски дарови и пресечен славски колач. Уприличен је и културно-уметнички програм за све присутне.
Верном народу обратио се Његова Светост истакавши:
„Ми смо народ Светога Саве, а то значи Христов и Јеванђељски народ и зато јесмо слободарски народ, јесмо и народ мира, отворен, који без комплекса и страха кад год зна ко је и шта је, кад год је свестан себе ступа у нормално људско општење са свима који су други и другачији. Баш зато што је Јеванђеље наш темељ и корен, баш зато што је Свети Сава крстом благословио ми као народ Христов све што желимо себи желимо и другима.“
Његова Светост је у беседи додао и да смо народ светосавски, православни, Христов народ, српски народ, али баш зато што смо један Христов народ, народ цркве за коју нема границе чак ни између неба и земље, историје и метаисторије, једно смо и са свим нашим браћом и сестрама, оцима и праоцима који су пострадали из овог света и отишли где год њихове мошти и кости почивају. Једно смо са прошлошћу, једно смо сада, једно смо и у будућности.
Говорећи о светим мученицима који су пострадали у Велици, Патријарх Порфирије је позвао да се молимо за њих и укључимо у наше животе јер су вечни и бесмртни. Тада се наш бол преобраћа у снагу, а туга у радост. Само тада живимо и имамо пуну одговорност пред нама самима, пред невино пострадалим и будућим нараштајима. Искључиво тиме можемо разумети жртву оних којих свет не беше достојан, али и себе и другога и схватити зашто љубав ка Богу и ближњем нема алтернативу и зашто је она извор живота којем неће бити краја. Молећи се мученицима светим величким и горњеполимским да нам дају веру, снагу, међусобну љубав и разумевање, да нам отворе очи да будемо једно, једно у вери, једно у Христу, рекао је Патријарх Порфирије у беседи и закључио:
„Радујем се изнад свега што смо се овде сабрали, што сваки пут кад год долазим у Црну Гору, са вашом љубављу, вашом снагом, вером одемо обновљени и оснажени са жељом да се опет и опет враћам овде и заједно се радујемо једни другима и Њега, Једнога у Тројици Бога, Оца и Сина славимо заједно са светим мученицима величким и свима из рода нашега, овде сада и у векове векова, Амин.“
Извор: ТВ Храм
