У част Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије
Године 1157. Свети благоверни велики кнез Суздаљски, Андреј Јурјевич (Георгиевич), један од првих ујединитеља и градитеља Руске земље, (из милоште звани Богољубским) напустио је Вишегород и упутио се у своју отаџбину, у Ростово-Суздаљску земљу.
Са собом је носио чудотворну икону Пресвете Дјеве Марије која ће се касније назвати Владимирска и постати заштитница целе Руске земље.
Путовање се одвијало неометано до места, где се сада налази Богољубов манастир. Међутим, 18 јуна, на десет врста од Владимира, поворка са иконом се без икаквих видљивих разлога зауставила и коњи се нису могли померити с места. Упркос замени коња, они се нису могли померити.
Кнез Андреј нареди читање молебног канона у част Божије Матере, пред Њеном чудотворном иконом, а сам се дуго молио на коленима и у сузама, узалуд – коњи се нису могли померили. Удаљивши се потом у свој шатор, кнез се мољаше у сузама насамо, када је пред зору заспао и удостојио се чудесног виђења.
Пресвета Богородица му се јавила са свитком у десној руци и рекла му да икону узме из Вишегорода и постави у Владимир, а да на овом месту чудесног јављања Њеног, подигне храм у част Њеног Рождества, као и манастир за монахе.
Чудотворна икона била је торжествено враћена у Владимир, а на месту јављања Богомајке, кнез Андреј је дао да се од белог камена сазида црква Рођења Пресвете Богородице и потом на том месту осније манастир.
Само место где се јавила Пресвета Дјева – кнез је назвао Богољубивим или Богољубским, а близу новоподигнуте цркве и манастира, основан је град, Богољубов. У спомен на то чудо јављања Божије Матере – манастир су такође назвали Богољубским.
Од тада, спомен на чудесно јављање Богородице 1157. г. кнез је установио да се једном годишње празнује, и то 1. јула по новом, односно, 18. јуна по старом календару.
Изображење
Надахнут јављањем Свете Дјеве кнез Андреј, кога су од тог времена прозвали Богољубским, нареди да се на дрвету од кипариса, наслика икона Богомајке, управо онако како му се јавила.
Икона је насликана у изванредном грчком стилу у целој Богородичиној фигури са развијеним свитком у десној руци и левом руком подигнутом к Спаситељу. Лицем је окренута ка Господу Исусу Христу, који јој се у том трену јавио. На свитку је Њена молитва Своме Сину – да благослови место, које је Она изабрала.
У позадини иконе осликан је град Владимир и камена бела црква коју је кнез Богољубски дао саградити, после чудесног виђења Богоматере.
Године 1820. Владимирски грађани Богољубску икону украсили су сребрно позлаћеном ризом, бисерима и венцима од драгог камења.
Новописана икона свечано је била пренета у новоподигнути храм Рождества Пресвете Богородице и названа је Богољубива или Богољубска.
У совјетско време после затварања манастира чудотворна икона налазила се у Владимиро-Суздаљском музеју.
У мају 1993. године Богољубска икона Пресвете Дјеве Марије, враћена је Цркви; сада се налази у Успењском сабору, кнежевског манастира у Владимиру.
За древну светињу направљен је специјални кивот са посебним климатским условима, погодним очувању светиње.
Чуда
Пред овим образом молимо се за избављење од болести, стихија сиромаштва, националних расправа, путовања за која се молимо да се остваре на благочестив начин. Такође, пред њом се мајке моле за оздрављење своје деце.
Године 1771. установљено је у част Богољубске иконе ново празновање као успомена на чудесно избављење града Владимира и његове околине, од смртоносног поветарца. Као успомена на ту чудотворну моћ Богољубске иконе установљен је Крсни вход за време кога се ова света икона 21. маја из Богољубског манастира превози у Владимир, одакле се 16. јуна враћа.
МОЛИТВА БОГОМАТЕРИ ПРЕД ЊЕНОМ ИКОНОМ „БОГОЉУБСКОМ„
О, Пречиста Госпођо Богородице, Мати Богољубива, Надеждо нашег спасења! Погледај милостиво на верујуће с вером и љубављу који се приклањају Пречистоме Твоме образу; прими наше похвално пјеније и пројави топлу твоју молитву за нас грешне к Господу, да, презре сва наша сагрешења, спасе и помилује нас! О, Предивна Владичице! Покажи на нама чудо милости Твоје. Молимо Те умилно, избави нас од сваке невоље, управи на пут сваке добродетељи и благости, спаси од искушења, беда и болести, отклони од нас клеветања и свађе; сачувај нас од пожара, глади, земљотреса, потопа; подај нам Своју милостиву помоћ на путу, на мору и на копну, да не погинемо љуто. О, Свемилостива Богољубива Мати, с тврдим надањем упућујемо К Теби нашу смирену молитву! Погледај наше сузе и уздахе, не заборави нас у све дане живота нашега, увек пребивај с нама, и Твојим заступништвом и стајањем пред Господом подај нам наду, утеху, заштиту, и помоћ да те славимо и величамо Преблагословено и Свесвето име Твоје. Амин.
ТРОПАР, ГЛАС 1
Богољубива Царице, Неискусомужна Дјево, Богородице Марија! Моли за нас од Тебе Љубљеног и Рођеног од Тебе Сина Твога, Христа и Бога нашега, подари нам остављење прегрешенија, мир нам подај, земљи плодова изобиље, и свему роду људском спасење. Градове наше Руске земље од најезде иноплеменика заступи и од међусобних свађа нас сачувај. О, Мати, Богољубива Дјево! О, Царице Свесвета! Ризом Својом покриј нас од свакога зла од видљивих и невидљивих врагова заштити и спаси душе наше.
КОНДАК, ГЛАС 3
Дјева данас предстоји Сину, руке Своје к Њему шири, Свети кнез Андреј радује се и с њим Руска земља слави, Богородицу Превечнога Бога.
ВЕЛИЧАЊЕ
Величам Те, Пресвета Дјево, Богоизбрана Отроковице, и поштујем образ Твој свети, из ког точиш исцељење свима који Ти верујући прибегавају.
Елза Бибић
превод с руског: О.Б.
Литература:
Тихомир С. Илијић: „Велича душа моја Господа“, ВИЗ Београд, 2002. г., стр: 162;
„К Богородице прилежно њине притецем…“, Молитвљ к Божиеи Матери перед Ее чудотворнљими иконами, ООО Духовное преображение, Москва, 2015, стр:12;
www.deva-maria.ru/:ikona-bozhiei-materi-bogolubskaya
