Select Page

У Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици,  28. јуна 2024. године, када наша Света црква прославља спомен на Новомученике косовске, пострадале у Косовској бици на челу са Светим великомучеником кнезом Лазаром, служена је Света литургија, којом је началствовао старјешина Саборног храма, протојереј Никола Пејовић. Саслуживали су протојереји-ставрофори Драган Митровић и Далибор Милаковић, као и протојереји Миладин Кнежевић, Бранко Вујачић, јереј Константин Дојић и ђакони Илија Арзејкин и Ведран Грмуша.

Благољепију свете службе допринијело је појање мјешовите пјевнице при Саборном храму Христовог Васкрсења.

Светим тајнама Тијела и Крви Христове, приступио је вјерни народ у већем броју, а у наставку службе одслужен је парастос свим српским мученицима који су живот дали за Крст часни и слободу златну, од Косовског боја па до дана данашњих.

Након одслуженог парастоса сабранима се обратио се началствујући протојереј Никола Пејовић:

„Сјећамо се у овом празнику данас и Косовске битке којом је наш народ потврдио Светосавско опредјељење за Царство небеско и спремност да се одрекне царства земаљскога када је то потребно.“

Старјешина Храма Христовог Васкрсења је истакао да је Свети великомученик цар Лазар био непоколебљиви стуб вјере, морално узвишен и неприкосновени државник и владар:

„Све оно што је радио, у шта је вјеровао и како је живио и што је чинио за свој народ запечатио је својом мученичком крвљу. Зато је Косовска битка, Косово, Лазар и Милош, мит који даје живот, а не мит који је раван неком многобожачком миту којег људи стварају ради својих земаљских интереса и циљева. Ово је мит на коме је утемељена слобода овога народа и све године, деценије и вјекови ропства, у којима је наш народ био загледан у Лазара и у Милоша.”

У другом дијелу пастирског слова прота Никола је нагласио да је Косово и Метохија мјесто на којем се спајају небо и земља.

„Свака жртва које заснована на христоликој и боголикој жртви има свој вјечни и непролазни смисао и одише рајском љепотом. Има ли љепшега мјеста од Косова и Метохије? То је мјесто у коме се спаја небо и земља благодарећи Светоме великомученику Лазару, косовским јунацима и Косовској бици, благодарећи српским патријарсима и архиепископима, великим Божијим угодницима, манастирима и светињама којих на Косову има као пијеска морскога“, казао је отац Никола.

У том јединству неба и земље крст је, како је казао, уписан као сједињење хоризонталног земног и вертикалног небеског, а у том уписаном крсном знамењу је уписано и наше стајање у вјери и љубави.

„Не може се небо сјединити са земљом ни земља са небом ако у томе сједињењу није уписан крст, а крст увијек претпоставља страдање, жртву, трпљење, стрпљење. Крст увијек претпоставља наше непрекидно преображавање, просвећење и освећење, наше напредовање у вјери и љубави, јер крст заиста јесте љубав. Колики је углед само имао Свети великомученик Лазар, не само у нашој отаџбини, већ и на Светој Гори међу подвижницима, молитвеницима, великим црквеним великодостојницима! Зато се ми никад не одричемо Косова и Метохије, без обзира какви вјетрови, буре и олује дувале. Не требамо никада да будемо малодушни, нити да клонемо духом, јер Косово је вјечност, Косово није вријеме, за Косово не значи ништа 10, 20, 50 или 100 година. Косово је мјесто гдје се вјечност улива у вријеме и освећује га”, поручио је на крају протојереј Никола Пејовић.

Текст, фото: Борис Мусић

 

Pin It on Pinterest

Share This