Select Page

У Недјељу жене Самарјанке, 2. јуна 2024. године, у навечерје празника Светог цара Константина и мајке му царице Јелене, у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици одржана је Свечана академија у част 130 година од рођења, 45 година од упокојења и 10 година од обретења Светих моштију Преподобног Јустина Ћелијског, као и 25 година архијерејске службе Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија.

На Академији су говорили: Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, Епископ сергијевско-посадски и дмитровски Кирил, као и књижевник Драган Лакићевић. У културно-умјетничком дијелу програма учествовали су: Хор при Саборном храму у Подгорици ”Свети Апостол и Јеванђелиста Марко”, као и народни гуслар Радосав Рајо Војиновић.
Претходно, Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан, служио је у Саборном храму Христовог Васкрсења са свештенством и вјерним народом празнично вечерње са петохљебницом.

Након уводног извођења ”Тон деспотин”, тропара Васкрсења и ”Ангел вопијаше”, храмовног хора ,,Свети Апостол и Јеванђелиста Марко“, свима сабранима се обратио водитељ Академије протојереј мр Предраг Шћепановић, архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски, који је заблагодарио свима часним узваницима на доласку и присуству.

У уводном и поздравном слову Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је посебно нагласио да је Преподобни Јустин Ћелијски за својих 85 година живота непрестано себе приносио на дар Христу Господу, служећи му од своје најраније младости до својега упокојења: ”Наш отац Јустин за својих 85 година живота је приносио свега себе на дар за све дане својега живота Христу Господу, служећи му од своје најраније младости до својега упокојења, сједињујући се са Христом, напајајући се од Његове вјечне свјетлости и он је онај јеванђелски слуга који је добио пет таланата да са њима ради и умножио их и свакако изашао пред лице Божије са умноженим талантима и чуо, спасоносне ријечи Господње: ”Добро слуго, добри и вјерни, у маломе си ми био вјеран”, а то мало, то је овај привремени живот, ”над многима ћу те поставити”, наставља Господ, а његова канонизација и обретење његових светих моштију прије десет година јесте најбоље свједочанство да је то заиста тако. Он је благодаћу и милошћу Божијом, а принијевиши свега себе на дар Господу, добио од Бога изузетне дарове.”

У наставку Владика је образложио да је Преподобни Јустин Ћелијски заслужан за духовну обнову и нашег народа, за обнову богословске мисли, монашког живота. ”Он је заједно са Владиком Николајем, чији је настављач у Винограду Господњем и један од најзаслужнијих”, истакао је Митрополит. ”Ова година је година његових јубилеја, његовог заправо троструког јубилеја. Ово је само прва свечаност коју организујемо у част оца Јустина да би смо надамо се, заслужили његове молитве и његов благослов, нека нас његов благослов све нас овдје сабране, цио наш српски род, прати у све дане живота нашега”, пожелио је Митрополит Јоаникије.

Његово Преосвештенство Епископ сергијевско-посадски и дмитровски Кирил је у свом обраћању истакао своју велику благодарност Митрополит Јоаникију на прилици да присуствује свечаној академији осврнувши се притом на значајан број докторских дисертација на тему богословља Преподобног Јустина Поповића на Теолошкој академији у Санкт Петербургу и у Московској духовној академији: ”Врло сам захвалан Митрополиту Јоаникију што сам са вама на овогодишњој јубиларној 25. годишњици његовог архијерејског служења и када обиљежавамо јубилеј Преподобнога Јустина Поповића чије нам је име познато и који је долазио у нашу земљу. У нашим духовним школама на Теолошкој академији у Санкт Петербургу и у Московској духовној академији већ је било неколико одбрана дисертација богословских на тему богословља Преподобног Јустина Поповића и сигуран сам да ће вријеме које долази дати још радова на тему његовог богословља.”

”Призивајући благослов и молитве Преподбног Јустина Ћелијског на Српску Православну Цркву и на Руску Праовославну Цркву, уједно данас призивамо и његов благослов на Високопреосвећеног Митрополита Јоаникија који обиљежава свој јубилеј, да његово служење буде плодоносно. Вјерујемо и молимо се да ће његово служење донијети још многе и благословене плодове”, рекао је на крају Епископ Кирил.

Књижевник Драган Лакићевић, казао је да је Православље у 20. вијеку имало двојицу знаменитих српских писаца:Светог Владику Николаја Велимировића и Светог Јустина Поповића. ”Над одром оца Јустина Поповића прије тачно пола века, бесједио је тада релативно млади професор доктор Амфилохије Радовић и рекао је: ”Тај човјек од Бога послан, послан овом светом мјесту, послан овој нацији, послан Цркви Православној, тај свети човјек – отац Јустин Поповић.” У 20. вијеку, Православље има двојицу знаменитих српских писаца. То су свештенослужитељи и религиозни мислиоци, савременици, Свети Владика Николај Велимировић и Свети Јустин Поповић. Живели су један вијек, од 1880. Године, када је рођен Николај до 1979. када се упокојио Јустин”, рекао је, а потом закључио да за аву Јустина вјера обухвата цио живот, све људско, свијет и свијест, морал и ум.
”Ава Јустин зна велику болест нашег доба и нашег човека, а то је страх од смрти. Васкрсењем Христос позива на бунт против историје, јер историја сматра да је смрт неопоходност. Отуда се његова мисао о вјери односи и на свакоднени живот, колико и на поимање Бога Логоса и његове промисли. У свакодневним обредима, недјељним и свакопразничним бесједама, налази се велики простор за реч и мисао о Богу и о човјеку, о доброти и љубави, као и за радним столом гдје је окружен библиотеком и класификованом грађом наш писац преводи, пише и мисли о Богу и свијету, о страдању и спасењу, као принципима постојања”, истакао је Драган Лакићевић, посебно се осврнувши на изузетно упечатљив и надахљујући акценат Преподбног Јустина у његовим књижевним огледима и лирским есејима, а то је мотив цвијећа и мотив срне те ава Јустин каже да је цвијеће најосетљивије, јер је најрајскије. ”Од свега што постоји у видљивим свјетовима ако хоћете да се у овом свијету осјетите као у рају, живите међу цвијећем, са цвијећем. Живети цвијећем као свијет. То је Јустинова философија живота. Сваки цвијет је као идеал.
Човјек, мимоза, босиљак, петунија, ђурђевак, све је то осмислио Бог, како Јустин каже, умјетник свемудри. Срна је чуло туге у васиони, туга је једно од најважнијих човјекових својстава. Срна говори солилоквијум природе и љепоте, суштину вјере. ”Зашто сам бачена у овај свет међу људе”, пита срна, ”више од свега што се воли, волим слободу, она се састоји у доброти, у њежности и љубави”, каже срна. ”Живи се Христом, живи се љубављу, живи се цвијећем”, учи Свети Јустин Ћелијски”, закључио је Драган Лакићевић.

Свечаној академији у крипти Саборног храма присуствовао је Митрополит дабробосански господин Хризостом, Епископ аустралијско-новозеландски господин Силуан, Епископ Кирило Тројице-Сергијеве Лавре, Епископ Милешевски господин Атанасије, Епископ рашко-призренски господин Теодосије, Епископ ваљевски господин Исихије, Епископ захумско-херцеговачки и приморски господин Димитрије, Епископ будимљанско-никшићки господин Методије, као и новоизабрани Епископ диоклијски Пајсије, те генерални директор Директората за сарадњу са вјерским заједницама у Министарству правде, људских и мањинских права господин Драган Радовић, предсједница јеврејске заједнице у Црној Гори госпођа Нина Офнер Бокан, уз велико присуство свештенства, свештеномонаштва, монаштва, часних званица и вјерног народа.

Текст, фото: Борис Мусић

Pin It on Pinterest

Share This