У недјељу 35. по Педесетници, 4. фебруара 2024. године у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света литургија којом је предстојао протојереј Никола Пејовић, старјешина Саборног храма. Проти Николи саслуживали су протојереји-ставрофори: Драган Митровић и Далибор Милаковић, протојереји: Миладин Кнежевић и Бранко Вујачић, као и ђакон Ведран Грмуша.
Током Свете литургије свима сабранима обратио се пастирском бесједом началствујући о. Никола Пејовић који је приближио дубљи смисао јеванђељске приче која описује један од многих случајева, гдје Господ куца на врата душе људске, и гдје људи отварају врата и пуштају Га унутра. Наиме, данашња јеванђељска прича о исцјељењеу слијепог човјека описује једно од многих чудеса, која се стварају онда, када човјек вјером отвори себе и пусти Бога у себе испред кога као законодовца и устројитеља и створитеља свега се измичу сви закони, природни и људски, као сијенке испред сунца, и остаје само Његова љубав.
Прота Никола је такође подвукао и да постоји једна друга раван тумачења ове приче која није благословена, а то је да помислимо да је чудо заправо то преко којег Господ жели да потврди и да покаже, пројави себе као Бога, док је заправо вјера та која је услов и узрок чуда:
,,Ова јеванђелска прича би могла да нас одведе и у другу крајност која није благословена и која није оно што суштински јеванђелист жели да нам каже у овој причи. А то је да помислимо да је чудо заправо то преко којег Господ жели да потврди и да покаже, пројави себе као Бога. Видјели смо и у овој јеванђелској причи, као и у претходним причама, шта је довело до овога чуда? Довела је не само свемоћ Божија, то свакако, него је довела и вјера онога који тражи од Господа помиловање. Дакле вјера је услов и узрок чуда. Чуда су последица те вјере. Рећи ће савремени један свети отац да када би могли да рангирамо шта је то шта је у нашем животу важно и шта је то шта је хришћанска порука и поука, онда би морали на првом мјесту да ставимо љубав, онда на друго мјесто иде вјера, а онда на крају долази чудо”, бесједио је прота Никола.
Он је у наставку нагласио да Господ не жели да нас чудима утврђује и да њима себе пројављује, јер тиме би себе желио да покаже да је над нама, а управо супротно, Он је постао један од нас, најближи нама:
,,Читајући Свето писмо можемо да видимо како Господ заиста чуда везује са вјером људи и како нам то даје некако као поуку и као поруку. Господ не жели да нас чудима утврђује и да њима себе пројављује, јер тиме би себе показао гордим, надменим, као да жели да се покаже да је над нама, а управо супротно, Он је постао један од нас и нама је дао смирење као истински пут спасења и дао нам је начин како да се спасимо и показао нам је тај истински прави пут.”
Прота Никола је акцентовао да је вјера је та која нас спасава, а не чудо:
,,Чудо се дефинише као нека натприродна појава или као нешто што не подлијеже природним законима. Али, за човјека који вјерује и који зна да је Бог узрок тих природних закона онда је Он и законополагач и онај који нам даје законе, али и Онај који може сходно своме провиђењу и бризи за спасење овога народа да чини и да мијења те законе, јер Он који их је устројио, њему припада и да их мијења.
Господ не чини чуда да би показао своју свемоћ и да би тјерао људе да вјерују у Њега, него чини то из љубави, из сажаљења, чини то из саосјећања пред немоћи људском, коју је видио и доживио и коју је свакога дана могао да искуси у односу са људима. Тако се сажалио и на овога слијепца којему је повратио вид, а заправо свима нама дао једну дивну, благословену и ненаметљиву поруку да отворимо очи ума нашега, очи душе наше, очи срца нашег и да препознамо да Исус из Назарета није обичан човјек, него да је у Њему сав Бог и сав човјек, савршени Бог и савршени човјек, искупитељ и спаситељ рода нашега”, поручио је протојереј Никола Пејовић.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
https://www.youtube.com/watch?v=Ak6HPSNGrFs
