Izaberite stranicu

У сусрет Видовдану вечерас, 24. јуна, на платоу Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, Друштво за његовање традиционалног српског пјевања уз гусле “Свети Сава” приредило је свечани програм под насловом “Црна Гора кад поста Косово, Обилић се родио поново”.

О Косовском завјету бесједио је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, који је у уводном дијелу свог архипастирског слова указао на чињеницу да српски народ има ту повластицу и предност да има свој еп:

,,С тим што је наш еп наслоњен на трагичне догађаје који су обиљежили нашу историју. Али ти догађаји немају само историјско значење, него и духовно и метаисторијско, надисторијско. Косовска жртва је жртва која принешена Богу на дар – свјесно.”

Митрополит Јоаникије је потом оцијенио да је насупрот мишљењу неких историчара, Свети кнез Лазар сасвим свјесно са народом поднио жртву која је уистину жртва за Царство небеско:

,,Често ћемо чути од наших историчара, којима ја лично не вјерујем у том погледу, иако цијеним њихово знање, да је Свети кнез Лазар био сигуран да ће да побиједи и да је зато спремио војску. Ја мислим другачије, мислим да је он био свјестан да не може побиједити турску силу, али да је мора зауставити, јер није могао гледати да његову земљу и светиње, и љепоту наших светиња и љепоту наше свете вјере, Турци прегазе без жртве, без одбране. То је била свјесна жртва за Царство небеско као што и говори наша епска пјесма.”

Владика је акцентовао да је косовска жртва свијетлила нашем народу кроз цјелокупну нашу историју:

,,Косовска бол и косовска жртва су се полако претварали у славу и у светост и у поезију, на такав начин се наставила Косовска битка, наставила у оном смислу да се по сваку цијену очува памћење, идентитет, култура, језик, духовност, светиње. Она се на извјестан начин преселила у културу и у духовност јер наша култура коју смо стварали и наша духовност су свака са своје стране освјетљавале косовску жртву – односно косовска жртва је свијетлила нашем народу кроз цјелокупну мукотрпну нашу историју, па и до дана данашњег а тако ће то бити до скончанија свијета и вијека”.

Митрополит Јоаникије је затим дао посебан осврт на Његошев лик и дјело који је у значајном дијелу допринио разумијевању тајне Косовског завјета:

,,Прије свега својим великим дјелом Горски вијенац, али и кроз своја писма и кроз своје укупно дјело и дјеловање. Он је Црну Гору доживио као остатак Царства Душановог – Црна Гора је по њему настала из пепела развалине Душанове величине.”

Владика се потом у наставку надовезао и на лик и дјело светопочившег Митрополита Амфилохија који је, тумачећи Његоша, дефинисао да Косовска гробница има силу од гроба Христовога и да је карактерише надање, а не безнађе:

,,Наш блаженопочивши Митрополит Амфилохије је тумачећи Његошево дјело то дефинисао тако да Косовска гробница има силу од гроба Христовога и то је тајна Косова, тајна Косовске жртве. Надање је наше закопано – то је Његошев стих, а Митрополит Амфилохије је наглашавао – надање, а не безнађе! Та жртва је извор наде, извор надахнућа, извор духовности и зато она додаје нашем народу снаге да се бори, да настави Косовску битку.”

Нагласио је да је кроз историју за наше претке посебно за Његоша, свака побједа била лијек дубоке косовске ране:

,,Тако је исто наставио и краљ Никола, у тој идеји, у тој поезији његова највећа побједа – гдје је он лично командовао војском на Вучјем Долу и однио сјајну побједу је била по његовим ријечима лијек наше дубоке косовске ране. Можемо мислити само колико је честити Књаз, који је пјевао ону химну коју требамо добро да научимо и да је често пјевамо Онамо ‘намо колико је био срећан када је ослободио Метохију и када је ослободио Пећку патријаршију и Високе Дечане. То је заиста био врхунац његових успјеха и наравно он је тиме остварио и Његошеву замисао.”

Владика је истакао да је важно да се сјећамо кад год се чује пјесма о Косову, и Његоша и краља Николе, а посебно јунака које су предводили Јанко Вукотић и Радомир Вешовић:

,,Ја бих волио када год се чује наша пјесма о Косову, било уз гусле било из грла бијела, да се сјетимо и Његоша и краља Николе и посебно оних јунака које је предводио Јанко Вукотић и Радомир Вешовић, такође велики јунаци који су ослободили Косово и Метохију и да се сјетимо нашег блаженопочившега Митрополита Амфилохија који је стално говорио у ово ново вријеме: Црна Гора се одрече – не наравно народ него власти, великаши, савремени великаши који нису ни до кољена оним претходним великашима, али запало их је па су се тако лако у ово ново вријеме, још у вријеме бомбардовања одрекли Метохије, Пећке Патријаршије и Високих Дечана.

Међутим, онај ко носи Завјет најчешће нису великаши, него Милош Обилић, а то може бити појединац, а може бити и цио народ. Ја сада мислим да је цио вјерујући православни народ у Црној Гори носилац Косовског завјета и то потврђује и свједочи сваки дан”, поручио је наппослијетку Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

У славу Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца, Косова и Обилића уз струне гусала пјевали су чланови Друштва: Максим Војводић, Витомир Арсенић, Радосав Рајо Војиновић, Жељко Вукчевић, Дамјан Војводић и Секуле Церовић, док је своје стихове о Косову казивао познати српски пјесник Благоје Баковић.

Током ове свечане вечери наступиле су и вокалне солисткиње – етно појци: Бранка Зечевић, Бојана Радовић и Маша Војводић.

Борис Мусић

Pin It on Pinterest

Share This