Select Page

Црква Свих светих на Великом пијеску код Бара данас у прву недјељу по Духовима – Свих Светих, 11. јуна, Светом архијерејском литургијом и благосиљањем славских приноса, прославила је своју храмовну славу,

Свету службу Божију на темељима овог древног храма служио је Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Радоман Мијаиловић, протојереј-ставрофор Слободан Зековић, јереј Александар Орландић и архиђакон Јаков Нинковић.

Вјерни народ, који је био сабран у празничном богослужењу, причестио се Светим тајнама, Крвљу и Тијелом Христовим.

Затим је Владика Методије пререзао славски колач који су у част Свих светих принјели вјерни парохијани ове цркве са својим свештеником протојерејем Јованом Пламенцем.

Преосвећени Епископ Методије је честитао данашњу славу у којој су, како је казао, сабране све славе, јер су се сви свеци које славимо током цијеле године сабрали у данашњи дан.

„Сви свети они који су слиједовали за Христом које данас прослављамо, они су пред овим свијетом признали Христа као Бога и као Месију и Помазаника и као Спаситеља свијета“, бесједио је  Преосвећени Епископ Методије.

Тумачећи Господње ријечи: Сваки који призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима, Владика је истакао да је то битно и велико, а понекад тешко, зато што овај свијет, који је по својој суштини добар, јер Бог све што је створио видио је да је добро и благословено, али он сада у злу лежи, у лажи и лицемјерству, и зато они који следују за Христом, значи следују за истином и правдом, добротом и милосрђем и човјекољубљем.

„То је оно што је сада у овоме свијету који се завалио у овоме блату зла и гријеха, недопустиво и неприхватљиво. Зато Господ каже ко смогне храбрости и призна Њега као Бога и стане на страну Његову, а то значи на страну истине и правде и доброте, тога ће и Он признати на небу. Зато што они који признају Њега овдје и стоје на страни истине, доброте и правде ће неминовно бити гоњени, они ће морати да узму крст свој, али не онај крст који смо ми сами себи сакројили, одредили и нашли мјеру какав треба да нам буде па да га понесемо, него то је крст који су нам други дали и натоварили, а који треба смјерно, трпељиво и са дубоком вјером и надом у Бога, да носимо у овом животу и у овоме свијету.“

Господ каже: Ко оца или мајку воли више него мененије мене достојан. Ко сина или кћер воли више него мененије ме достојан, што, како је поучио сабране Владике, не значи да Бог тражи од нас да се ми некога одричемо, поготову не наших најближих у овоме свијету.

„Он каже: Нисам дошао овдје да донесем мир, него мач, раздјељење, а то је уствари Његова ријеч, Његова наука која је иста у све вјекове, али се исто не прима у свакоме срцу. Неко ко повјерује у њу и она падне као сјеме на добру земљу и плод донесе, и тај који крене за истином, правдом и добротом и љубављу Божијом, тај ће сигурно имати противљења у овоме свијету од оних за које су те ријечи и та наука јеванђелска неприхватљиви па то могу чак да буду и они најближи наши“, казао је Владика Методије.

По његовим ријечима наше везе у овоме свијету: крвне, родбинске, племенске, културне и традиционалне, оне кад се вежемо за Христа постају не више апсолутне као што су некада биле, него су релативизоване и онда се сви наши односи усклађују у оном односу какав ми имамо према Богу и оном везом каквом смо се ми за Њега везали:

„Онда су тиме и том везом дефинисани сви наши остали односи овдје на овоме свијету и знамо, кроз житија светитеља које данас прослављамо, да је било и оних који су страдали од својих најближих зато што нису хтјели да претпоставе њих и крвну везу и родбинску и племенску, вези са истином, правдом.“

На крају Епископ будимљанско-никшићки г. Методије је казао да су Сви свети изнијели достојно свој крст на путу према Царству небескоме, „на који смо и ми сви овдје окупљени, сљедујући Христу Богу нашему, призвани да изнесемо“:

„Сретна вам још једном ова дивна и највећа слава у којој су сабране све славе и славице Цркве које она прославља – Свих светитеља и да нам они и њихове молитве буду на помоћи да истрајемо на путу на ком су истрајали наши преци. Амин, Боже дај. Живјели и на многаја и благаја љета!“

Заједничарење је настављено у гостопримници, уз трпезу љубави.

Весна Девић/Дејан Вукић

Фото/видео: Дејан Вукић

Pin It on Pinterest

Share This