Izaberite stranicu

Међу последњим благословима које је посијао на просторима Митрополије црногорско-приморске, баш уочи празника Светог оца нашег Василија, 9. маја 2020. године блаженог спомена Митрополит Амфилохије, благословио је и поджегао кандило Светом Василију, одредивши да се од тога дана црква и монашка заједница на Бриској гори изнад Улциња, на челу са монахињом Олгом, приброји златном низу манастира Митрополије. Засијао је пламен кандила и развејао мирис тамјана и изазвао демонски бијес богомрзитеља и црквобораца. Прва „честитка“ тадашње власти на издисају стигла је већ 10. јуна са багерима који су разорили тек започети манастирски конак – склониште и прибјежиште богољубивих сестара монахиња и вјерног народа православног. Заборавили су богоборци истину изречену ријечима Ловћенског Тајновидаца да „удар нађе искру у камену“.  Из богоборачког удара у темељ манастирски извиле су се безбројне искре василијевске љубави! Међу првима и оног јунака који је тог трагичног 10. јуна одбио да руши светињу и тиме се златним словима уписао у књигу части и поштења!

Ево, и овог 12. маја молитвени спомен Светог Василија у дому његовом на Бриској гори повише Улциња, прослављен је Светом литургијом коју су служили архимандрити, игумани, свештеници и ђакони уз појање игуманија и монахиња, вјернога народа сабраног са разних страна Црне Горе и ширих простора. Искре Светог Василија обасјале су и пет дјечијих душа које су кроз крштење и Свето причешће присајединиле се сабору православног народа Божјег. Светим богослужењем началствовао је игуман Никон доњобрчеоски, уз саслужење архимандрита Бенедикта превлачког, игумана Рафаила подмаинског, игумана Евстатија ободско-ријечког, јеромонаха Јована стањевићског, јеромонаха Николаја ријечког, јеромонаха Максима превлачког, свештеника Синише Цмиљића, пароха улцињског и Миомира Вулевића, пароха подгоричког. Искре василијевске љубави обасјале су и неколико стотина Божјих душа које су молитвено учествовале у богослужењу и благослову славских приноса.

Игуман Рафаило је, по већ опште знаном надахнућу, бесједио у славу Светог Василија и на поругу богобораца и цркворушитеља, којих је пуна историја хришћанства али, нажалост и духовну пропаст њихову, све нове и нове генерације никако да науче да је Божја ријеч Истине и Правде последња!

Озарени Божјом љубављу, момци и дјевојке у народним ношњама придружили су радости празника, пјесме и народне игре у манастирској порти и током славске трпезе којом су били угошћени сви који су дошли на овај величанствени духовни сабор на Бриској гори и срца пуног радости на далеко разнијели искре благослова Светог Василија, слава му и милост!

П. К.

Pin It on Pinterest

Share This