Select Page

У оквиру манифестације „У свјетлости Христовог Васкрсења – Бокељи Светом Сави и Превлачким мученицима“, Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије са Његовим преосвештенством Епископом захумско-херцеговачким г. Димитријем  и свештенством вечерас, на празник Спаљивање моштију Светог Саве на Врачару, предводио је литију са моштима Превлачких мученика и освештао крстове за Храм Светога Саве у Тивту.

Литија је кренула од Цркве Светога Саве до градске риве Пине, гдје су свечано дочекане мошти Светих превлачких мученика, које су бродом превезене из манастира Михољска превлака. Након што је прошла улицама Тивта, литија се вратила до Цркве Светог Саве гдје се сабранима обратио Високопреосвећени Митрополит Јоаникије.

Пожељевши да мошти Светих превлачких мученика донесу благослов и Храму Светога Саве и овоме граду и његовим житељима, Митрополит Јоаникије је казао да је у житије Светога Саве ушло много података из времена његовога земаљскога живота, али да се његово житије дописује до дана данашњега и дописиваће се до скончанија свијета и вијека. Јер, објаснио је, Свети Сава се пројављује својим дејством из наручја Божјег и руководи са небеса свој род и многа знамења чини штитећи свој народ и упућујући га на прави истински пут.

„У његово житије свакако један од важних података је обнова Манастира Светих арханђела Михаила и Гаврила на Превлаци. Била је ту некада стара светиња па је била запустјела и он је обновио и ту успоставио сједиште старе светосавске Зетске епископије из које је израсла Митрополија црногорско-приморска. И то је континуитет више од 800 година, континуитет живота, континуитет молитвенога подвига и сабирања народа Божјег око наших светиња. Континуитет памћења и наше историје у којој је много било страдања и много распећа“, бесједио је Владика.

Истакавши да је једно од највећих распећа, које је доживио српски народ послије Косовског боја, било спаљивање моштију Светог Саве на Врачару, казао је да су безбожни Турци мислили да ће уклонити светитеља из душе српског народа када спале његове мошти. Међутим, испоставило се, као што пјесник рече, Светитељ је тражио мјесто за храм на Врачару, а злотвор мјесто за сажиг његових светих моштију.

„Из посмртног мучеништво Светога Саве, као од Крста Христовога, излио се нови и велики благослов на наш народ и догодило се супротно ономе што је злотвор мислио. Наш народ, који је и до тада био везан за Светога Саву као за свога духовног оца, још више се приљубио за њега и његово небеско покровитељство“, казао је Митрополит, подсјетивши да је послије спаљивања његових моштију наш народ још више кренуо стазама Светог Саве. Након тога Господ српскоме роду шаље новога Светога Саву – Светога Василија Острошког Чудотворца. И као што је Свети Сава чудотворио својим моштима у манастиру Милешева, тако Свети Василије Острошки чудотвори својим моштима до дана данашњега из острошке светиње и излива благодат, милост и исцјељење, духовно и тјелесно, на наш род.

По његовим ријечима у житије Светога Саве ушла је и историја тиватског храма, који је подигнут у другој половини двадесетог вијека, а који је изникао из моштију Светих превлачких мученика и памћења нашега народа на велику светосавску светињу – манастир на Превлаци. Изградња Храма Светога Саве је припремана још прије Другог свјетског рата, али до ње није дошло због рата који је то спријечио на извјесно вријеме. Али наш народ који зна да чува и континуитет и памћење, није одустао од овога храма и он је подигнут у вријеме тврде комунистичке владавине, што је, оцијенио је Владика, пројава милости и благодати Божије, који је излио Свети Сава. Томе свједочи и ова литија са моштима Светих превлачких мученика која се већ 23 године одржава.

„Свети превлачки мученици су духовни потомци Светога Саве. Они су пострадали прије спаљивања његових светих моштију и њихово страдање је било указање на посмртно страдање Светога Саве – на спаљивање његових светих моштију. А данас, управо на тај дан, доносимо свете мошти као благослов овоме граду, и као благослов и Светога Саве и новопројављених Мученика превлачких“, казао Митрополит црногорско-приморски.

У наставку је поучио сабране да када поштујемо свете мученике, иако знамо историју и на који начин и од кога су они пострадали, ми прије свега гледамо на њихову вјеру и њихову свету службу и жртву:

„И на такав начин се њиховим примјером оснажујемо и оплемењујемо и прослављамо Христа Господа, који је на њихове свете мошти излио своју благодат и милост и на такав начин показао њихову праведност, а нама своју љубав да се окупљамо око њихових светих моштију. Ако се око њих будемо окупљали, онда се окупљамо и око спомена Светога Саве и што је најважније око имена Божјега, обједињени у нашој светој вјери, благодаћу Пресветога Духа оплемењени, уједињени и оснажени силом Часнога и животворнога крста Христовога и Његовога Васкрсења.“

Иако је страшан и ужасан спомен на догађај спаљивања моштију Светога Саве, свако народно сабирање око светиња, око имена Божјега и светих мученика је празник и Свети Сава и на овај дан све нас грије својом милошћу и излива Божију благодат на нас, а то, поручио је Владика Јоаникије, свједочимо обновом нашега заједништва и наших светиња.

„Данас су освештани нови златни крстови на овоме Храму Светог Саве у Тивту, да блистају над овим градом и да сила Часнога крста штити и овај град и све оне који живе у њему. Зато су наша срца данас радосна што уз овај празник и молитву, видимо да се наша Црква стално обнавља и да се стално нешто ново и лијепо догађа. Зато благодаримо и свештенству овога светога храма и многим добротворима који су дали свој прилог да се започне нова обнова овога Светога храма и његово уљепшавање.“

Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је господина Станка Берберовића из Тивта, одликовао постхумно архипастриском граматом за дјелатну љубав према Српској православној цркви, нарочито за пожртвовани труд и рад на организацији црквеног живота при Храму Светог Саве у Тивту. Грамата је уручена његовој породици.

Архипастриском грамотом је одликован и Александар Лугоња из Прага за дјелатну љубав према Српској православној цркви, нарочито за несебичан прилог у виду два крста на куполи и звонику Храма Светог Саве у Тивту.

Након одслужене вечерње службе, црквено-народна манифестација „У свјетлости Христовог Васкрсења – Бокељи Светом Сави и Превлачким мученицима“ завршена је у тиватском Центру за културу, сабором православних хорова Боке. У смотри хорова су учествовали: Дјечији хор СПД „Јединство“ из Котора, Дјечији хор „Цвркутићи“ из Херцег Новог, Пјевачка група „Преподобна Касија Константинопљска“ из Херцег Новог,  Дјечији хор „Свети превлачки мученици“ из Тивта, Црквени хор „Свети Василије Острошки“ из Кумбора, Црквени хор „Свети Евстатије Превлачки“ из Будве, Црквени хор „Свети Сава“ из Херцег Новог, СПД „Јединство“ из Котора и Црквени хор „Свети превлачки мученици“ из Тивта.

Духовно сабрање православних Бокеља организовали су Митрополија црногорско-приморска, Српска православна црквена општина тиватска и Храм Светога Саве.

Весна Девић

Фото: Жељко Драшковић

 

 

Pin It on Pinterest

Share This