Select Page

Вечерас је у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару, служено Мало повечерје са Молебним каноном Пресветој Богородици за многострадални народ и светиње на Косову и Метохији. Након службе Божије, бесједио је протојереј-ставрофор Слободан Зековић.

Отац Слободан је у својој бесједи изразио вјеру и наду у помоћ Пресвете Богородице, која није остављала свој народ који јој се моли и која је увијек помагала и растјеривала црне облаке који се надвијају над Косово и Метохију. Подсјетио је на Свете Косовске Мученике и страдалнике, на Светог краља Стефана Дечанског, који није оставио ни своје Дечане, ни свој народ, ни Косово и Метохију. Подсјетио је и на велика дјела блаженопочившег Митрополита Амфилохија и Владике Атанасија, који су нам показали како се цијелим бићем бори за Косово и Метохију и чији примјер треба да слиједимо.

У свим храмовима Митрополије црногорско-приморске, сваког петка током Великог поста, служиће се Молебни канон Пресветој Богородици са молитвама за многострадални род српски и светиње Косова и Метохије.

Тијана Лекић

+++

Драга браћо и сестре, драга дјецо, нека је свима на здравље и на спасење ова наша заједничка молитва Пресветој Богородици, Mолебан који смо Њој овдје служили сви заједно, пред Њеном чудотворном иконом – Красницом Пећком. Имамо благослов да имамо копију те чудотворне иконе коју су нам, пред освећење овога храма, даривале монахиње Пећке патријаршије на челу са тадашњом игуманијом, која се у међувремену упокојила, женом светога живота, великом подвижницом мати Февронијом. Ова икона кроз вјекове чува и Пећку патријаршију и наш народ и светиње на Косову и Метохији, па се надамо да ће Мајка Божија и овога пута услишити наше саборне молитве и одагнати ове мутне, црне облаке који су се надвили, не по први пут, над нашим народом на Косову и Метохији, над нашим светињама које тамо кроз вјекове опстају и свједоче да је Косово и Метохија срце нашег срца, душа наше душе, извориште и колијевка и наше државности и наше духовности.

По благослову нашега Митрополита Јоаникија, ми ћемо у свим храмовима наше Митрополије у току овога Часнога поста свакога петка служити Молебан Пресветој Богородици за благодатну помоћ и спасење и нашега народа и нашега свештенства и монаштва и наших светиња на Косову и Метохији, и за опстанак Косова и Метохије у границама државе Србије, за оно што је и по Божијој и по људској правди и што никаква сила овога свијета не може промијенити. Сила Бога не моли, Бог силу не воли, али оно што је до нас, јесте да не смијемо, нико од нас, небитно да ли то били политичари који тренутно воде државну политику, да ли то били архијереји, да ли то били свештеници, сви смо ми пролазни овдје, али ради наших светих предака, ради наших светих мученика који су косовско-метохијску земљу својом крвљу натопили кроз вјекове, нико од нас не смије се сагласити са предајом, продајом, издајом Косова и Метохије. Јер би тиме, ко год то учини, небитно да ли то били политичари, а видимо ових дана да је један дио њих из Београда усмено прихватио наметнуте срамне ултиматуме са Запада о фактичком признању независности Косова и Метохије и њеном трајном одвајању из граница државе Србије,  дакле ко год то био, ко се сагласи са таквом предајом и издајом наше највеће светиње, на себе ће навући проклетство и Светога кнеза Лазара и проклетство Милоша Обилића и свих косовских јунака и витезова, свих мученика и новомученика косовско-метохијских од онога великога боја на Косову па све до последњега боја косовскога. Проклетство оних мученика пострадалих на Кошарама и Паштрику. Проклетство Светога мученика Харитона, монаха подвижника из Манастира Светих архангела, задужбине Цара Душана, који је мученички у царском Призрену пострадао и глава му је одсјечена и никад није ни пронађена. Његово обезглављено мученичко тијело је сахрањено у манастиру Црна Река, гдје је и почео свој монашки живот. Навућиће и проклетство Светог свештеномученика Стефана из Будисаваца, кога су закланога шиптарски терористи бацили у бунар, проклетство Милице Марић, дјевојке од рођења болесне, коју су пред мајком шиптарски зликовци силовали, а потом заклали као јагње и ено њених Светих моштију иза олтара Пећке патријаршије. Проклетство и Милоша Ћирковића, последњега бранитеља Косова и Метохије, који је попут онога епског јунака Јована Косовца, сам остао са пушком да брани Метохију, да брани свој кућни праг. Никада није пронађено његово мученичко тијело, али бранећи свој кућни праг, лишио је живота у тој последњој борби осамнаест шиптарских терориста, који су пронађени око његове куће. Бог сами знаде шта се с њим десило и гдје је пострадао, али се уврстио међу косовске витезове и у војску бесмртну Светога цара Лазара. Не дао Бог да то проклетство падне на било кога од нас.

На првом мјесту важна је молитва и то не смијемо никада заборавити. И, не само сада, нема ни једне Свете литургије да свако од нас, и свештеници и вјерници у храму, не помену у својим мислима, у своме срцу свештенство, монаштво и вјерни народ наш на Косову и Метохији, а у ове дане кад се ова мука поново надвила над нама, морамо те молитве и појачати. А коме ћемо се у муци и невољи помолити, ако нећемо најприје Пресветој Богородици, брзој помоћници и утешитељки свију нас.

Да Господ уразуми политичаре који су пролазни, тренутни. Ја не сумњам да су они и уцијењени, притиснути, али да се помолимо да одоле тим притисцима и да не дозволе ту срамоту, вјечну срамоту да навуку и на себе и на свој народ, да неко пристане у име државе и народа да се одрекне Косова и Метохије и наших тамошњих светиња.

Косово и Метохија нису ничија прћија. Ено га у Дечанима Свети великомученик краљ Стефан Дечански који никада, ево 700 година, није напустио Косово и Метохију и своје Дечане. Шта је све кроз вјекове протутњало, какве силе, какве војске, какве хорде које су жељеле да униште и српско име и српско постојање на Косову и Метохији и никада Свети краљ, за сво то вријеме, није отишао из Дечана и он је једини истински прави владар и Србије и Косова и Метохије. Када се српска војска повлачила преко Албаније у Првом свјетском рату, и тада је било велико страдање, ликовали су и тада Шиптари да одлазе коначно Срби са тих простора, а један мудри стари Шиптар рекао им је: Немојте, залуд се радујете, Свети краљ је остао у Дечанима, а ако је остао Свети краљ у Дечанима и Срби ће се вратити. Тако да ово није ни прво, а сигурно ни последње страдање наше на Косову и Метохији. Треба издржати, треба смоћи снаге, ако треба и да страдамо, а имамо ли за шта љепше пострадати него за Косово и Метохију, да се имена свакога од нас због тога упишу у књигу вјечности. Зато, опет кажем, никада, нико од нас, ма шта да се деси и ако се догоди та најављена издаја и продаја, не смије се сагласити са тим него увијек да знамо да је Косово и Метохија, као што рекосмо, срце нашега срца и душа наше душе.

Очекујемо да ће и наши архијереји дати снажну ријеч, а Црква нема другу силу осим мача Ријечи Божије. Да не идемо далеко у прошлост наше Цркве, већ само у новије доба, да се присјетимо великана какав је био Свети исповједник Патријарх Варнава (Росић), који је 1937. године заједно са Сабором архијереја комплетну Владу Краљевине Југославије на челу са Миланом Стојадиновићем и највећи дио посланика Скупштине Краљевине Југославије изопштио из Цркве, све оне који су били православне вјере, а који су дали свој глас за Конкордат са Ватиканом који је био понижавајући за Српску православну цркву. Због тога је Патријарх Варнава мученички пострадао, био отрован. Сјетимо се Патријарха и исповједника Гаврила (Дожића), који је устао пред Хитлеровом силом и позвао читави народ на отпор ријечима: Ако треба да живимо, да живимо у слободи, ако треба да мремо, да мремо као слободни људи. И онда даље и њихови наследници: Патријарх Викентије који је одбио да прихвати цијепање Српске православне цркве под Брозовим режимом, и Патријарх Герман се томе супротставио, а да не говоримо какав је витез и бранитељ Косова и Метохије био Патријарх Павле.

А шта тек рећи о нашем блаженопочившем Митрополиту Амфилохију, новом Обилићу, који је својим рукама купио одсјечене главе српске по Косову и Метохији, сахрањивао их, спасавао оне који су успијели да преживе, те је у најтежим тренуцима, својом личном жртвом и примјером, успио да сачува и Дечане и Пећку патријаршију и друге наше светиње на Косову и Метохији.

Сјетимо се само њега и његове борбе и прије десет година када је ништа мање срамни Бриселски споразум потписан, којим је сјевер Косова и Метохије предат под управу Шиптара и укинуте све српске институције, како је тада Митрополит реаговао заједно са својим животним, најбољим другом Владиком Атанасијем (Јевтићем), на сред Трга републике очитали су опијело тадашњем руководству, које је мање-више исто као и садашње, и како би они данас реаговали.

Зато, опет понављам, не смијемо се са тим сагласити. Молићемо се Богу и одавде, из Храма Светог Јована Владимира, првога великога српског владара, првога светитеља нашег који је уписан у Диптих светих Православне цркве, који је овдје владао и овдје, једнако као на КиМ, исто су тако темељи и наше државности и духовности, одавде из његовога храма, крај ћивота гдје дио његових моштију почива, да и ми упутимо апел да се уразуме они који треба ту одлуку да донесу и да не прихвате ове уцјене и притиске и да не обрукају и себе и свој народ и своју државу.

Нека би Бог дао тако и да буде! Ми да се молимо, али и да дјелатно чинимо, да не дозволимо тако нешто да се деси. Нека би Господ и Мајка Божја услишили наше молитве и благослов Мајке Божије од ове Пећке иконе да се излије на све вас и на овај град и на читав наш народ. Амин, Боже дај!

Транскрипт Весна Девић

 

Pin It on Pinterest

Share This