Лела Марковић: ПРИЗРЕНСКА ГАЛАКСИЈА
Владики Атанасију (Јевтићу)
Када сред небеског космоса
у Призренску галаксију стигнеш, Владико,
помоли се за нас
који за Призренском галаксијом чезнемо,
до Другог Христовог доласка
у Небо гледамо, поломљено састављамо, срушено обнављамо…
Када сред небеског космоса
у Призренску галаксију стигнеш, Владико,
целивај за нас златне двери
Богородице Љевишке Милутинове,
запали свеће у Цркви Светог Стефана,
окади Цркву Светог Прокопија,
народу отвори Цркву Светог Пантелејмона.
Краљу Драгутину придржи повељу
док је прилаже Цркви Светог Димитрија,
благослови Драгослава и Белу Тутић.
док фрескопишу (Тутићеву) Цркву
Светог Николе, а Рајко Киризмић
Цркви Светог Николе (Рајковој) враћа нестале иконе литијске и уклања наслаге
времена и барута…
Нађи цара Душана где са Јаковом Серским
надгледа зидање Светих Архангела,
а игуман, Старац Григорије му помаже…
Испрати Светог Јоаникија Другог
на устоличење за Патријарха, првог српског,
и даље, у Свету Земљу, да светиње диже
на Кармилској и Гори Тавору.
Освештај Светог Ђорђа – малу Цркву Руновића браће,
па попусти конопац за темељ
Саборне, Цркве Светог Ђорђа,
да већа буде, у име Божије!
Када буде цела и кад олтар из Сентандреје
буде опет пун икона вредних
и зазвони слободно звоно Николе Спасића и краља Петра Првог,
упали опет кандила сребрна – дар призренских кујунџија,
нека у вечност светле, па пред пуном црквом читај из Симиног Јеванђеља –
дар сину Манојлу.
Призри на Цркву Светог Атанасија и Светог Томе. И Младена Владојевића где са Гогама у слози закровљује
Цркву Светог Спаса,
а Краљевић Марко над чардацима старим
народу диже Цркву Свете Недеље…
Насмеши се старим Призренкама
које на Светог Илију,
пред Црквом Светих Врачева
икону Светог Илије водом запљускују
све док не пљусне киша са небеса…
Па се спусти са Каљаје,
са митрополитом Амфилохијем беседећи, ко некад, све до Преображењске и Богојављенске цркве…
Насмејаног лица сведочи о лепоти Цркве Свете Јелене, Светог Власија, Свете Ане и Кораћеве, Пророка Илије, Свете Варваре и Светог Николе – Градске.
Лазару Црнорисцу-Хиландарцу, придржи казаљке док часовник за московски белокамени Кремљ твори.
Помилуј по глави све приложнике:
Братислављеву мајку и Николу Утоличића
и Тодора Лепића и све побројане
у Поменику Богородице Љевишке
и другим поменицима…
И браћу Влахић пред манастиром Светог Марка Коришког.
Ту се, у испосници, поклони Светом Петру Коришком, заједно са Симом Игумановим и његовим сирочићима…
Ту ће те поздравити и чета српске војске
која због каме кабашанске не пређе Албанију пешке…
Са осталим праведницима који те тамо сачекаше походи Подгор, Русеницу, Мушутиште,
пред Црквом Ваведења сретни Драгослава
са женом Јеленом, сином Станишом и ћерком Аном,
и попа Симу Поповића и монаха Партенија из Дворана који са прецима препис Душановог законика вековима чуваше…
Закорачи у светиње Големе Оче, у Ораховац рајску башту, Средачку и Сиринићку жупу, Шару – Крстасту Гору, где светиње на тамјан миришу, лепше од пољског цвећа.
Када у Призренску галаксију дођеш, Владико,
наћи ћеш храмове што јесу и који беху,
свих 365 луча Христових –
оних што над земљем стоје,
и оне што под земљом и каменом чекају,
у Галаксији сијају ко најсјајније звезде!
Све светиње што на земљи вековима светлеше
у слави Господњој на небу засијаше!
У свакој слави Господа нашег,
Светим тајнама, Литургијом светом!
Када у Призренску галаксију дођеш, Владико,
у Призренску богословију пођи.
Песмом ће те дочекати негдашњи богослови а загрљајем наставници и ректори славни:
Григорије Божовић, Лазар Кујунџић, Јеремија Грковић Гапон,
протојереји Стеван Димитријевић и Ђорђе Кампарелић,
Илија Ставрић, Иларион Весић, Валеријан Прибићевић и други,
заједно са Иваном Степановичем Јастребовим…
И патријарси Варнава, Гаврило, Иринеј и Павле.
Видим, целиваш им руку…
Призренце доброчинитеље
Младена Угаревића, Димиша Мишетовића,
Кољу Сташића, Арсу Живковића,
Чемерикиће видећеш многе,
и Николу Мусулина с њима,
њихова ће се дела са тобом срести.
Реци им Владико како нам је,
да се не предајемо…
Реци им да се трудимо да завет испунимо.
Да падамо и устајемо,
да страдамо али верујемо.
И волимо Господа и предаке славне.
Љубимо веру њихову, дела непролазна…
Призренску галаксију си, Владико,
ти познао давно…
Када у Призренску галаксију дођеш
помоли се Господу за нас
да видети ту лепоту
и ми заслужимо….
(Песма објављена у новом броју Летописа Матице српске)
