Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у манастиру Ћелија Пиперска, 2. јун 2018. године
Како у Христово вријеме, тако и данас, сабирају се око Господа Христа бројни народи и бројни људи и овдје сабрани око имена Његовог. И сви, као и у оно вријеме, као што чусмо у Јеванђељу, тако и данас, труде се, приближују се и желе да се дотакну Њега, јер ,,из Њега излажаше сила и моћ божанска”. И тако кроз вијекове, милиони људи се труде да се дотакну Њега и Његове силе, силе Духа Светога животворнога, која је сишла на прве Његове ученике по Његовом благослову и која непрекидно силази на све оне који се сабирају у Његово име и окупљају око Његовог имена ,желећи да Га се дотакну. Шта су друго мошти Преподобнога Стефана Пиперскога него хаљина самога Господа? Господ се уселио у старца Симеона и његове мошти носе ту силу Христове, преносе је и дотичемо се и ми те хаљине његове из које излази сила Божија и исцјељује нас, а посебно се дотичемо Тијела и Крви Господње на овој светој служби Божијој и причешћујемо се Његове Крви и Његовога Тијела и постајемо једно са Њим. Дотичемо се Њега, Он се дотиче нас и усељава се у нас Господ сам. И тако кроз вијекове тако и данас, тако свуда по свијету, тако и у овој светињи овдје гдје се вијековима сабирају душе жедне и гладне Бога, жељне да се дотакну Господа.
Овдје, као што знате, поред ове древне светиње, постоји Дјевич град. Ту су, такође, монахиње, али нијесу прве монахиње овдје које су се сабрале, него су постојале и овдје близу, у древна хришћанска времена, а ту су и остаци храма Светих архангела, могуће чак из времена цара Јустинијана из 6. вијека, што значи да је Црква Божија од времена цара Константина овдје присутна и они који су се сабирали око Христа Господа и који су слушали Његову ријеч и који су се дотицали Њега. А Господ је у сва времена слао Своје изабранике, Своме изабраном Божијем народу.
Јутрос сам имао прилике, по обичају, да читам књигу Пророка и читао сам књигу пророка Јеремије и пророка Варуха, његовог ученика, онога пророка који је писао она откривења Божија која је добијао пророк Јеремија. Пророк Јеремија говори о свом времену, о народима свога времена, о изабраном Божијем народу, о његовој огреховљености којом је оскрнавио и светињу храма јерусалимскога и којом је погазио закон Божији, закон преко Мојсија саопштен. И са тог разлога говори пророк Јеремија како ће га Бог казнити и протјераће га, као што је протјерао изабрани Божији народ који је седамдесет година био у Вавилонском ропству. А цар Навуходоносор знаменити је покорио изабрани Божији народ, разрушио свети град Јерусалим, већину народа на челу са царем Седекијом, одвео у заробљеништво, а остатак народа, иако је пророк Божији говорио му да не иде из своје земље, из свога Јерусалима, то је практично сиротиња која је остала у Јудеји, тај народ је отишао, послушавши своје помраченог ума вође, а не пророка Божијег, у Египат, а одвели су и пророка у заробљеништво египатско. А прије тога Седекија га је бацио у јаму, Пророка Божијег бацио у јаму, у блато, и са чудом Божијим је одатле спасен, а онда је у Египат одведен и тамо у Египту рекао је народу да ће пострадати, да не иде тамо, да ће и тамо доћи цар Навуходоносор и да ће погубити фараона египатскога. Нису га послушали, али и то се догодило. Цар Навуходоносор их је тамо стигао и страдао је изабрани Божији народ, не послушавши ријечи свога пророка.
Али је Господ казнио и Навуходоносора, Вавилонско царство моћно које је дошло са сјевера и покорило све оне крајеве у којима се и данас воде ратови око Сирије, око Дамаска, око Ирака и Ирана, тамо је било Вавилонско царство. И тамо је Навуходоносор пострадао и пророк је предвидео његово страдање и разорење његовог Царства вавилонског. Али је пренио и благослов народу изабраном када се покајао народ, пострадавши због своје огреховљености, због лажних божанстава којима се клањао да ће га Бог поново вратити у земљу његову, у земљу обећану. И кроз вијекове се то догађало са оним првим изабраним Божијим народом. И данас се са њим догађа послије двије хиљаде година, послије императора Тита, 70. године по Христу, по Христовом пророштву, изабрани Божији народ је разагнат широм свијета. И ево га, 1948. године, поново се вратио и обновљен је Израиљ, земља изабраног Божијег народа и тиме су се испунила древна пророштва и пророштва древнога пророка Јеремије.
А ми, какве везе имамо ми са изабраним Божијим народом и са пророком Јеремијом? Ми нијесмо Стари Израиљ о коме говори пророк Јеремија, али ми припадамо Новом Израиљу, а то јесте Црква Божија, Црква Христова, тијело Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, која се раширила широм свијета. И као што је Господ древном Израиљу слао пророке и пророштва њихова се испуњавала и народ страдао због својих гријехова, нарочито због својих лажних идола којима се клањао, тако се догађа и са Новим Израилом, а ми смо дио тога новога Израила, наш светосавски народ је дио тога новога Израила. Тако смо и насликани у манастиру Дечанима, јер ко је био тамо унутра у храму, насликана је лоза Јесејева, лоза цара Давида и Соломона, која се завршава рођењем Господа Христа, а у припрати самога дечанскога храма насликана је лоза Светог Симеона Мироточивог. И на тој лози су сви они који су прославили Господа и у којима се прославио Господ из те свете лозе Немањића. Показује свјест народа тога времена, нашега народа, да он припада новом Израиљу. И као што је у то вријеме Господ слао свете Божије људе, који су откривали прави пут томе народу, тако и у ово наше вријеме такође је Бог, као некада пророка Јеремију, послао и нашем народу Своје пророке. Шта је друго Свети владика Николај Охридски и Жички него пророк кога је Бог послао нама у ово наше вријеме да нам покаже пут и да нас подсјети ко смо, на што смо призвани? Шта је друго него пророк Божији старац Јустин Ћелијски, који је такође, као владика Николај, попут пророка Јеремије, страдао, затворен био и прогнан био са Универзитета у Београду. И као пророк Јеремија нарицао у Ћелијама над својим народом, над његовим богоотпадништвом, призивајући га да се врати истинском и правом путу, Божијем путу, као некада пророк Јеремија.
Исто је то радио и Свети владика Николај, који је, затворен прво у Краљеву, када су Њемци бомбардовали Краљево и свету Жичу, а онда у манастиру Љубостињу, па онда у манастир Војловица са исповједником патријархом Гаврилом Дожићем, па онда окончао је рат у Дахау као затвореник. Наш нови пророк, владика Николај, а исто и отац Јустин, прогнан, обојица прогнани као и древни пророци што су прогоњени. Али обојица, својим страдањем, остали су вјерни Христу Богу, и, у исто вријеме, показивали прави пут којима треба да ходи овај њихов народа, дио новога Израила Божијега, Цркве Христове Божије, једне свете, саборне и апостолске. Шта је друго и Преподобни Симеон Дајбабски за његово вријеме него изабраник Божији који је свједочио, оном времену, прави пут којим треба ићи, подсјећао народ да треба да се врати путу Христовом, путу Божијем, путу светих пророка, и сам пострадао гоњен и прогоњен од манастира Ровача преко Подгорице. И данас тамо има мјесто гдје је била његова келија као прогнаника, да би напокон овдје нашао себи мира и покоја у овој светињи. Све су и то Божији пророци које Бог шаље сваком земаљском народу, као што сваки земаљски народ има свога анђела чувара, сваки човјек има свога анђела чувара који га води, руководи, управља, тако дакле, и свако вријеме има своје пророке. Сваком народу, и нашем народу, Бог је дао дивне и чудесне изабранике Своје и пророке, и страдалнике и мученике за име Христово. Преподобни Стефан Пиперски то свједочи, наши нови пророци, Николај Охридски и Жички и Свети отац Јустин Ћелијски, они су као пророк Јеремија дотакли се Господа, ходили Његовим путем, свједочили и призивали народ Божији да се врати правом путу, Божијем путу, Христовом путу, да се врате Њему као једином Путу, Истини и Животу. Има оних који су их чули, има оних који их нијесу слушали, а највише, као и у оно вријеме пророка Јеремије, највише не слушају они које Бог допушта да преузму власт над њима! Они крену путевима безбожнима, да би тим путевима водили и свој народ. И данас се то догађа са нама послије оног безбожништва и богоотпадништва, послије Другог свјетског рата. Ево и данас они који воде народ заводе га за Голеш планину, али ту су пророци који подсјећају и њих и нас да ничија власт није била до зоре, да свака власт је кратка и краткотрајна, да Бог није у сили, него да је Бог у правди, и да су пророци они којима Бог призива Свој народ, да га ослободе од лажних идеала, лажних идола, лажних идеологија, од лажних вођа које их заводе и да се врате својим пророцима, истини Божијој, да се врате Христу Богу и да од Њега траже силу која исцјељује, која лијечи, која васкрсава, која преображава и препорађа и која, од пролазних људи, смртних и пролазних, ствара бесмртне људе вјечне и непролазне. Од пролазних народа ствара вјечни, Божији народ, изабрани Божији народ. Припаднике, новог Израила.
Сви земаљски народи су призвани да постану дио изабранога Божијег народа који је утемељен Христовим рођењем, од Духа Светога и Пресвете Дјеве и који је добио силу Духа Светога на дан Свете Тројице, на Тројчиндан када се открио Бог као вјечна љубав и призвао све људе и све земаљске народе на љубав према тој љубави Божијој, према Богу као љубави и на љубави једних према другима, тој и таквој божанској, Христовој и христоликој љубави. Ево, и ми данас, припадници тога изабранога Божијег народа, призвани смо овдје да слушамо, да се дотичемо моштију Преподобнога Стефана Пиперскога, те да хаљине Господње, освештане силом Духа Светога, да се сјећамо својих пророка и њихове науке, њиховог учења и да ходимо оним путем којим су ходили сви истински и прави људи, истински и прави народи на овој земљи, јер то је једини пут који води у живот вјечни, у бесмртност, у непролазност, који нас води не само да се дотичемо Господа, као што Га се дотичемо овдје преко светих Његових, преко светог Тијела и Крви Његове, него да постанемо једно са Њим у вјечности, да се усели Он у нас пун благодати и истине, Његова љубав, љубав Оца, и Сина и Духа Светога. Бог љубави да нас испуни Својом љубављу, да нас сједини са Собом кроз додир са Њим, кроз примање Њега и да нас сједини једне са другима тим јединством, неразоривим и вјечним које само Бог даје онима који су Његови и који ходе Његовим путем.
Поклонимо се, зато, Оцу, и Сину и Духу Светоме, Богу нашем, нека нам Бог подари и нама дара да се дотичемо хаљина Његових, да примамо достојно Тијело и Крв Његову и да нас удостоји вјечнога и непролазнога царства, царства Оца, и Сина и Духа Светога, Бога нашега, коме нека је слава и хвала у вијекове вијекова. Амин.
Транскрипт Данило Балабан
Фото: Манастир Високи Дечани
