Његова светост Патријарх српски г. Порфирије је у беседи на Светој литургији коју је данас служио са Његовим блаженством Архиепископом г. Стефаном, уз саслужење свих архијереја Српске православне цркве и свих архијереја Македонске православне цркве – Охридске архиепископије, истакао да је рана која је са браћом из Македоније трајала 55 година, сада зацељена и да је то чудо Божје, да је наша радост неизмерна јер је то радост благодати Божје:
„Ми смо у Христу једно, у Цркви једно и овај одзив браће и сестара показује да срце наших честитих народа куца ритмом Христовим – то нам показује да нас је Господ помиловао. У Васкршњој радости можемо да кличемо речима онога који је писао Псалме – Ево дана који створи Господ, радујемо се у њему! Јер се данас радује пуноћа цркве Христове, радује се небо и земља, радују се сви свети, свети Сава и сви они који су засађени у Њему и расли у Њему и чије плодове и ми данас окушамо, јер смо се Њихвим молитвама данас сабрали у овоме храму посвећеном светом Сави, да пројавимо што је заповест Божја, да спознамо да је свет створен да буде храм Божји, да слави Бога, а ми људи сви смо створени да будемо припадници царског свештенства, да на основу својих дарова стварајући, славимо име Божје. Још је заповедио да сви – једно буду. Људи међусобно морају бити једно, заједница љубави која је утемељена на самоме Богу, живоме Христу, да сви једно буду, то Господ од нас хоће.“
Патријарх је још казао да је Црква једна јер је Господ глава Цркве и да једном вером ми изграђујемо јединство: „Кроз поредак пројављјемо веру. Нема јединства без вере у једнога у Тројици Бога, али исто тако и без учествовања у истом поретку. Ми то кажемо, у цркви, у канонима. То важи за свеукупно православље. Јер ми исповедамо да верујемо у једну, свету саборну и апостолску Цркву. Најпре је једна, јер је један Господ.“
„Јединство у вери и у предању Цркве извире из Свете литургије, манифестује се и потврђује у њој. Једно смо у Христу без остатка онда када се из исог путора, исте чаше, причешћујемо“, указао је Патријарх Порфирије и истакао да је „заједница у јединству – светиња“. Нагласио је да „без обзира што силе овога света имају своје циљеве“, наш циљ је да – једно будемо.
Подсетио је да смо „имали раскол у трајању од 55 година са нашом браћом из Македоније, да је рана болела и да смо ишчекивали да се она зацели“:
„Као што не постоји ништа што ми људи сами собом, као и себе, можемо исцелити, тако и нарочито у Телу Христовом не може рана само нашим силама и моћима да буде исцељена. Зато и кажем да је рана исцељена, а да је то чудо – чудо Божје. То је дар Божји, браћо и сестре! Све што имамо од Бога смо добили, а кад трпимо, поред тога што то може бити израз промисла Божјег, најчешће је последица нашег избора и погрешних корака. Онда рана бива као педагошка могућност. Ми смо ту педагошку могућност искористили. Разумели смо да је рана нанета нашим поступањима и зато смо се обратили Господу, Светом Сави и свим светима наше Цркве да учине оно што нама не полази за руком. И оног тренутка када смо само помислили, тако се десило чудо неочекивано!“
Његово блаженство Архиепископ охридски и скопски г. Стефан у својој беседи је најпре заблагодарио Богу за данашњи дан и за даровану љубав:
„Ево како нас радосно воли Васкрсли Господ – у овом пасхалном периоду, радујући се свесветлом тријумфу победе живота над смрћу, радујемо се као народи и Цркве овој за нас новој Пасхи – преласку у благодатно евхаристијско и канонско општење са православном пуноћом. Благодаримо Богу што се, ево, испунило време, па смо наишли на братско разумевање Његове светости Патријарха г. Порфирија, заједно са члановима Сабора СПЦ, донели Одлуку о васпостављању евхаристијског и канонског јединства између наших помесних Цркава. Чином исказане добре воље на делу, а потврђене, ево, и данашњим заједничким светим богослужењем у овом велелепном Светосавском храму, уз чашу благослова и хлеб који ломимо, показали смо заједништво у најсветијем, у Крви и Телу Христовом, показали смо да смо заједно и једно у вери, чиме смо потврдили јединство између наше две Цркве, а тиме и јединство са свим осталим помесним православним Црквама.“
Потом је заблагодарио свемилостивом Богу што је чуо глас молитве народа и што га није лишио благодати своје.
„Па наставимо да се молимо Богу да нас Он својом моћном руком изведе на пут богоугодног и човекољубивог служења у вери да бисмо достојно показали силу љубави и, по заповести Његовој, веровали у име Његовог Сина Исуса Христа и да љубимо једни друге, како нам је заповедио.
Васпостављено јединство између наше две Цркве, а самим тим и са свим помесним православним Црквама, догађај је коме се радују и Свети Климент Охридски и Свети Сава Српски и сви светитељи Божји, јер виде како се ми радујемо, како усавршавамо и тешимо једни друге, како исто мислимо и живимо у миру и љубави“, поручио је Архиепископ охридски и скопски г. Стефан.
Након беседе Патријарха Порфирија и Архиепископа охридског и скопског Стефана, сабраном верном народу обратио се и Његово блаженство Архиепископ Јован који је рекао да се данас остварила „потпуна евхаристијска заједница и са оном браћом са којом све до данас нисмо били у евхаристијском општењу“:
„Јединство Цркве, није допуна суштине Цркве, него је сама суштина Цркве. Један је Бог у Светој Тројици у кога верујемо. Једна је Црква Његова, једна је Евхаристија коју му служимо. Не можемо имати две или више Цркава, као што верују протестанти, а тиме две или више Литургија. Зато, улазећи у евхаристијско општење са Српском православном црквом, ретроактивно се признају све свете тајне и молитвословља која су извршена у Македонској православној цркви – Охридској архиепископији све време док није била у јединству са СПЦ, а преко Ње и свим православним Црквама.“
Архиепископ Јован је одао признање и поштовање архијерејима из Македонске православне цркве, на челу са Архиепископом Стефаном, који су издржавали неразумне и противцрквене притиске јавности у Републици Северној Македонији.
Затим се посебно захвалио архијерејима Православне охридске архиепископије, свештенству, монаштву, али особито верном народу који се годинама црквовао по приватним кућама, становима и подрумима, која су била богослужбена места Православне охридске архиепископије.
„Сви они су издржали не само тешке услове за богослужења, него и тешке услове постојања, под претњом гоњења и затварања, али када је та жртва за јединство Цркве, они су је са радошћу поднели. Зато не могу да им се не захвалим, јер управо ради те њихове двадесетпетогодишње жртве ми смо данас стигли до данашњег јединства. Јединство је успостављено! Нека га Бог благослови, а ми да имамо одговорност као нешто што је најважније у Цркви, да чувамо јединство и никада да се не понови овакав бесмислени раскол у Српској православној цркви и читавој православној Цркви.“
Извор: Радио „Слово љубве“ / СПЦ / ТВ Храм
Приредила Весна Девић
