Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Манастиру Светог Василија Острошког на Бриској Гори код Улциња, 9. маја 2020. године
Драга браћо и сестре, ево дивнога и чудеснога дана, великога дана, благослова Светога Василија Острошкога Чудотворца. Видимо овдје сачуван антиминс, то је ово платно на којем је насликан Господ како се скида са крста, који је потписао и оставио овој светињи исповједни патријарх српски Гаврило, ондашњи митрополит црногорско-приморски, 1931. године. Дакле, од тада прошло је деведесет година када се догађа ово ново чудо Светога Василија Острошког, да ова светиња, освештана рукама Светог исповједника патријарха Гаврила, онога патријарха који је, по наредби Хитлера, био ухапшен у Острогу 1941. године априла мјесеца, и који је крај Другога свјетскога рата дочекао у Дахау, заједно са Светим владиком Николајем. Дакле, тај Гаврило, а и ово је Божије чудо да управо ове године обиљежавамо седамдесет година од његовог блаженог упокојења у Београду. Он се вратио преко Рима, преко Чешке, вратио се 1946. године, вратио се у ондашњу Југославију и упокојио 1950. године, а још се не зна сигурно како је окончао свој живот. Постоји и предање да је био отрован. Такође је био у аустроугарском ропству и на крају тога заробљеништва био је доведен управо овдје у Улцињ и овдје је дочекао крај рата и свога тамновања, а то су све нека знамења која треба поменути, да би онда касније освештао и овај храм и да бисмо ми данас обиљежавали 90-огодишњицу освећења овога храма Светога Василија.
Ево и живога свједока, ево овдје старца Богдана Перића, а и то је чудо Светога Василија да то дијете ондашње, које је било присутно на освећењу овога храма, доживи овај велики дан претварања овога храма светога у обитељ, у манастир женски, данас када је наша сестра Олга примила жезал да буде прва игуманија овога светога манастира, заједно са својим сестрама. И то је знамење једно, итекако велико знамење, да и она дође овдје, јер Улцињ није безначајан град. Ви знате да је то био велики духовни град кроз историју и наше Цркве и Цркве запада, а у исто вријеме ту је близу и град Свач, гдје је било велико светилиште наше Цркве кроз вијекове. Триста шездесет и пет храмова је било на шавском језеру и у манастиру Свачу, који је био пријестоница Светога Јована Владимира и ту је Пречиста Крајинска, па пошто још нијесмо успјели Пречисту Крајинску да обновимо, даће је Бог, молитвама Светог Василија, да се обнови и да ова светиња настави да живи својим пуним животом. А тамо у Пречистој Крајинској, као што знате, ту су биле и мошти Светога Јована Владимира и његове благословене супруге Теодоре, која је такође постала монахиња и била ту сахрањена, а њене су мошти данас у манастиру Бешка, гдје су пренијете. Тако да се све то укршта и та чудеса овдје, гдје је некад и владао Свети Јован Владимир, чије мошти су пренијете данас у Шин Ђон, у Албанију, али то свето сјеме које је он сијао, које су сијали свети апостоли у древна времена, од апостола Павла и Тита, то сјеме је остало неизбрисиво и неугасиво.
Иако је разапет Христос и разапињана Црква Његова кроз вијекове, Црква Божија је и данас на Распећу, као што је рекао Господ: „Ако мене гонише и вас ће гонити. Ако мене примише, и вас ће примити. Ако се мене одричу, одричу се Онога који ме је послао, Оца небескога.“ То је било кроз сву историју, то је остало до данас, а то свето сјеме које је Господ посијао овдје на земљи Својим Рођењем, Својим Преображењем, Својим Распећем и Својим Васкрсењем, то свето сјеме силе Божије и Васкрсења, ево га данас оно доноси плодове и рађа богатим плодовима широм свијета, јер данас је Црква Божија, Христова, православна, раширена читавим свијетом. Нема мјеста на земаљском шару и нема језика на коме се не проповједа ово Свето Јеванђеље, Свето Јеванђеље, блага вијест Христова, по заповјести Његовој: „Идите и крштавајте све народе у име Оца, и Сина и Духа Светога, учећи их да држе све оно што сам вам заповједио”, и тако се догађа и до данас, а и ово мјесто постаје једно свједочанство, ова светиња Светога Василија Острошкога, као једно од чуда. Још једно чудо чујемо, овдје запамћено, да је дијете из Македоније, глухонијемо, овдје у овој светињи проговорило. Донијели смо благослов Светога Василија Острошкога са његових моштију, а то је овај епитрахиљ, који је био на његовим моштима, да буде благослов овдје у овој светињи. Такође, из манастира Острога смо добили и Свети путир и Свети дискос за ову светињу, као и један број икона, а данас замјенићемо тај антиминс исповједника Патријарха Гаврила са новим антиминсом, који ће бити данас освештан баш када будемо положили и темеље овога новога дома који се овдје припрема да се гради за манастирски конак. То је још једно знамење живога присуства Светога Духа Божијега и кроз Духа Божијега присуства Светога оца нашега Василија Острошкога, за благослов свих који живе овдје, првенствено оних који су православни хришћани, али свих који живе овдје, за благослов овога града, за обнављање истинске вјере у живога Бога, Христа Бога нашега и обнављање вјере у вјечно људско достојанство, у бесмртност човјекову, у вјечно и непролазно царство Божије. Велики Божији дан, велики Божији благослов и нека би тај благослов био и на нама данас сабранима и на онима који из оправданих разлога нијесу могли бити данас овдје.
Благослов на сав овај крај и сав овај народ, благослов Светога Василија Острошкога Чудотворца и благослов исповједника патријарха Гаврила Дожића. Њиховим молитвама, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј и спаси нас. Амин.
