Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Цркви Свете Тројице у Кутима у Зеленици, на Васкршњи понедељак, 29. април 2019. године
Христос Воскресе! Пјевамо, између осталих дивнх пјесама, и оне ријечи пророка Божијег: ,,Да васкрсне Бог и да се развију непријатељи Његови, да бјеже од лица Његовога сви који Га мрзе.” То је пророк прорицао и молио се за Васкрсење, а ми смо дочекали Христово Васкрсење и ми прослављамо Васкрсење Господа већ прије двије хиљаде година, васкрслога из гроба Свога. И гроб, мрачни и тамни гроб, у кога се погружава свако биће, посебно људско, кроз Христов гроб је постао живоносни гроб, гроб који рађа живот и не само овај живот пролазни, него вјечни и непролазни живот. И од тада, па до данас, сви храмови који се граде, они су симболи тога Христовога гроба, па и овај храм је симбол Христовога гроба у коме васкрсава Господ и гроб се претвара у живоносни гроб, у гроб рађања новога за вјечни и за непролазни живот! Сви храмови су мјеста гдје се проповједа Христос као Дародавац вјечнога и непролазнога живота, сви дакле храмови су мјеста гдје се проповједа, гдје се свједочи васкрсли Христос и призива се Дух Свети животворни на оне који се сабирају у храмове. Призива се на њихов принос, на њихов хљеб и на њихово вино Дух Свети, који хљеб и вино претвара у живоносно Тијело Христа Бога нашега и у Крв Његову живоносну. И примају хришћани ту свету тајну светога Причешћа, постајући заједничари Христовога Тијела и Христове Крви, Њега вјечнога и непролазнога Богочовјека.
Зато храмови, грађени кроз историју, нијесу данас грађени просто као култура, како то данас нови безбожници их проглашавају. Шта значи култура? Треба и они да знају да култура је од ,,култа”, а култ је молитва и богослужење. Нема храма на земаљском шару, било до оних древних паганских храмова, па ево до наших времена, до храмова који се зидају у славу Христа Бога васкрслога, нема храма који није грађен некоме божанству, који није плод молитве и труда молитвенога, поготово хришћански храмови. Према томе, обоготворити камење које је уграђено у неки храм, у неку грађевину, то само могу безумни људи! Само људи који су поклоници смрти, пролазности и ништавила, а они који знају да човјек није створен за смрт, ништавило и за пролазност, они знају да су храмови свједоци живоноснога гроба, живога гроба Христовога и да храмови Божији управо су мјеста гдје се свједочи тај живи Господ и Бог. Сви земаљски храмови, па ево и овај храм овдје подигнут. Чуо сам да се неки одавде ваши буне: ,,Зашто се осликава овај храм, јер то је култура коју не треба више дирати?” Ако су безбожници онда разумијем да ти безбожници тако мисле, али они који су крштени, који знају шта је храм, они не смију тако да разговарају. Храмови нијесу мртвачнице! Нажалост, у савременој Европи, па онда и ми попримамо тај пелцер, те лажне Европе, не оне праве и истинске Европе, пелцер да обоготваравају културу! Данас је култура постала Бог у Европи! Европа се дехристијанизује, дехристијанизовала се, заборавља Васкрсење Христово, Христа васкрслога, на имену којим је саграђено све што је часно и свето и у Европи западној и у нашој Европи древној, из које је и никла ова истинска, права и савремена Европа.
Све је, дакле, утемељено на Христу васкрсломе, на Његовом Васкрсењу, од свих храмова и у древноме Риму, па све до оних храмова, рецимо Нотр Дама, који је данас такође угрожен и због кога се брину многи о његовој обнови. Само би било да добро да они који се брину, а треба сви да се бринемо за храм Нотр Дам, да не забораве да су потомци оних који су градили Нотр Дам порушили стотине храмова у нашој земљи! Шта је радио НАТО пакт? Демонско и сатанско бомбардовање наше земље и нашег народа! Сто педесет храмова, међу којима је и Богородица Љевишка, која је исто толико стара колико и Нотр Дам, су уништени и разорени од НАТО пакта безбожнога, који је, у суштини, не носилац духа Европе него уништава истинску и праву Европу и покушава и нас да укључи у то уништење праве, истинске, хришћанске Европе древних времена. Духом дехристијанизације, духом убијања Бога у људима и духом обоготворења камења саграђеног у нека прошла времена и заборављања да су храмови грађени за молитву и све што је у њима оно је молитвом окађено, омирисано и тако и треба да буде, ако су прави истински храмови, а не мртвачнице! Обоготворавати културу без молитве, без богослужења, без обнављања молитве у тим храмовима, то значи бити идолопоклоник! Двије врсте људи постоје данас у свијету, и увијек су изгледа такви постојали: они који обоготворавају смрт, ништавило и пролазност и они који се клањају живоме Богу и вјечноме људском достојанству. Храмови су свједоци тог вјечног људског достојанства! Они су зато живоносни храмови од времена Христовог Васкрсења па до данас и до краја свијета и вијека.
И зато ми обнављамо храмове, да би обнављали кроз храмове своју душу, своје срце и свој ум, своје памћење на живога Бога и на своје памћење, на живо и вјечно достојанство људско, на онај вјечни напредак људскога рода, који је вјечни само ако се темељи на Христовом Васкрсењу. Иначе, напредак о коме говори овај свијет и у наше вријеме, који је напредак у воденици смрти, овдје на земљи, у оквирима само смрти, без Бога и против Бога! Какав напредак је доживјела Европа у 19. и 20. вијеку? Обезбожена је, обезбожени свијет и наш народ обезбожени у 20. вијеку. Какав напредак су доживјели послије бољшевизма и послије нашега титоизма? Ми смо свједоци тога и таквога напретка, јер све што су градили остало је проклето, распало се и пропало! И њихови сљедбеници су чак, оно добро урађено што је остало, они су то опљачкали и претворили у своју личну и приватну својину! Само, дакле, оно што се гради у име Божије, што се гради за вјечни и непролазни људски живот и људски напредак, не за узрастање човјеково у мјеру раста мајмуна! Нашу дјецу сада уче да је човјек настао од мајмуна. Он јесте сродан и са мајмуном и са сваким живим бићем, јер је из исте руке божанске све што је постало постало. Али се зна да је човјек сродан са свим створењима и бићима земаљским, али је у исто вријеме икона живога Бога, створен по лику и по подобију Божијем! Не само по лику и по подобију створене творевине, него по лику и по подобију Божијем и као такав је биће дато за вјечност! Не да само овдје на земљи обрађује земљу и да се бави другим пословима, него да узраста у мјеру раста висине Христове! А каква је та мјера? То је мјера безмјерна, Божија мјера! Да узраста човјек, човјечанство у мјеру раста вјечнога Бога! То је прави, истински и једини напредак који може да се назове напретком, а све остало може да буде само припрема уграђивања у ту градњу уграђивања, у ту градњу божанског домостроја овдје на земљи, или одрицање тога домостроја кроз проглашавање себе за божанство, својих страсти, проглашавање за божанство дјела руку људских!
Ми се само клањамо једноме живоме Богу васкрсломе из мртвих, који је претворио гроб Свој у живоносни гроб и који претвара и људску душу у носиоца и свједока вјечнога и непролазнога људскога достојанства, а не смртнога само и пролазнога. Зато и култура утолико има смисла уколико је живи свједок тога вјечнога човјекова напредовања. Ако је то само свједочанство онога што је човјек радио у прошлости, онда је то свједочанство мртвачнице! Такви обоготворитељи културе су некрофили, мртвољупци! Они воле смрт и пролазност, а не бесмртност и истинско и право људско достојанство. Зато хвала Богу и приложницима и да су овај храм почели, и још ће да га украсе, јер храмови Божији нијесу само за оне који се сабирају, за покољење данашње. У њима се сабирају сви они који су живјели кроз вијекове, од самога васкрслога Господа и Мајке Божије и Светог архангела Гаврила, наш Гаврило је свједок именом својим. И за Гаврила мора да овај његов отац Мићуновић уради овдје једну икону архангелу Гаврилу и архангелу Михаилу. Дакле, сви су овдје и сви свети пророци, сви свети Божији људи, сви свети апостоли, Мајка Божија, сви свети рода нашега. Тако да је Црква у ствари сабор и оних који су прошли преко ове земље и оних који се сабирају и који ће се сабирати. У Цркви нема мртвих, Бог је Бог живих, а не Бог мртвих! И сви они који су умирали, и они су васкрснули и васкрнуће у последњи дан! И они који сада живе и они ће се упокојити као што се Господ упокојио, али ће зато силом Његовога Васкрсења и они васкрснути! Васкрсење Христово је квасац вјечнога и непролазнога живота и дар да све што овдје живи и што умире на земљи, да једног дана тај квасац васкрсне у вјечности и задобије вјечно и непролазно достојанство.
Из тог разлога благодарност и прецима који су саградили овај свети храм и уградили себе у њих и ми се увијек сјећамо у молитви. Никада не заборави свештеник да помене оне који су основали и саградили храмови и који су се у њима молили. Сва покољења су сабрана у овој светој Литургији! И они који су сабрани на њој и они који ће се сабирати у будућности.
,,Да васкрсне Бог и да се развију непријатељи Његови, да бјеже од лица Његова сви који Га мрзе.” Благослов Христа Бога нашега, васкрслога из мртвих и поздрав бесмртнога, вјечнога и непролазнога живота: Христос Воскресе!
Транскрипт Данило Балабан
