Изложбу „Јасеновац, логор смрти, земља живих“, која је отворена синоћ у Галерији уметности Приштина – Грачаница Дома културе у Грачаници, не чине слике, документа, архивска грађа, већ осам аудио прича о жртвама логора Јасеновац. Публика је ангажована савременим методама па је путем веб апликације, којој су посетиоци приступали са својих мобилних телефона, омогућен врло личан и упечатљив доживљај.
„Захваљујући Косову и Јасеновцу, ми постојимо као народ“, рекао је на отварању изложбе владика рашко-призренски Теодосије и додао да је поставка аутора Дарка Николића врло значајна.
„Можда има нешто необично у овој изложби, ова изложба је модернија јер одражава наше време. На свој начин, помаже нам да сачувамо сећања на невине жртве, сећања на све оне који су страдали јер су били људска бића и нису се могли, као такви, уклопити у калупе озлоглашене НДХ. Било је православних и других вера, Рома, Јевреја и Хрвата који се нису слагали са тадашњом политиком. Сви су они жртве које треба да поштујемо и да их се сећамо, да нам ово буде светионик да не ходамо ни лево, ни десно, већ према правом циљу“, казао је владика Теодосије, преноси Радио КиМ.
Директор Архива Косова и Метохије Марко Марковић је рекао да је Јасеновац једна од најважнијих тема, не само прошлости или садашњости, већ да мора бити тема и наше будућности.
„Причу бих започео речима професора Гедеона Градифа, који је за Јасеновац казао да је много бруталнији од Аушвица. Најтеже је оно што су оставили дечаци и девојчице који су пуком срећом успели да преживе Јасеновац, та њихова потресна сведочанства где говоре о ономе што су својим очима видели, како су убијане бебе на мајчиним грудима, како су убијана деца у колевци. Све оно што смо преживели у Јасеновцу представља геноцид“, нагласио је Марковић.
Кустос Музеја жртава геноцида Стефан Радојковић сматра да се о овој теми много прича, али јако мало зна.
„Јасеновац никада није био табу тема, према њему је постојао табу приступ. За време социјалистичке Југославије постојали су одређени обрасци како се могло говорити о овој теми. Један од тих начина је био да се жртве и злочинци апстрахују“, казао је.
Он је додао да је аудио изложба „Јасеновац, логор смрти, земља живих“ истовремено отворена и у Културном центру Републике Србије у Паризу.
„Ова тема се коначно и продубљује и проширује. Она излази из граница бивше СФРЈ, преведена је на више језика. Наши научници све више објављују и истражују, упознају се са људима који су страдали, да ли у Јасеновцу или у неком од његових пет логора или широм НДХ“, навео је Радојковић.
Косово као инспирација
Дарко Николић, један од аутора ове изложбе, каже да му је Косово било инспрација да се он и колега баве логором Јасеновац.
„Кроз покушај да протумачимо шта Косово значи за наш народ и за мене лично, коаутор Богдан Шпањевић и ја смо дошли на идеју да о свом искуству које смо стицали овде, на Косову, да проговоримо о Јасеновцу. Косово и Јасеновац су једна прича са два имена“, казао је Николић за РТВ КиМ.
Он је додао да је специфичност изложбе то што су аутори покушали да стваре наратив који се разликује од уобичајеног начина излагања ове теме.
„Ово је наратив који подразумева необичан живи сусрет са онима који су страдали у јасеновачком логору кроз употребу савремене технологије и аудио форму. Верујем да ће вас ова изложба извести из атмосфере Великог петка у атмосферу васкршње радости“, рекао је Николић.
Према ауторовим речима, порука изложбе се тиче вредности дара живота, вредности сваке појединачне личности, али и сваког момента који нам је подарен.
Наратори прича о Јасеновцу су глумци Радивоје Раша Буквић и Бојана Ковачевић-Гајин. Дизајн звука који је стожер и круцијални елемент искуства и доживљаја изложбе урадила је Наталија Страхињић.
Виртуелни пројекат „Јасеновац, логор смрти, земља живих“ подржало је Министарство културе и информисања Републике Србије, а партнер пројекта је Музеј жртава геноцида.
Фото: КиМ
