На данашњи дан, 3. јануара 1990. године панамски генерал Мануел Норијега, предао се трупама САД након 10 дана проведених у Амбасади Ватикана.
Норијега је потом депортован у САД гдjе му је суђено. Норијега је од краја 1950-их био сарадник ЦИА-е. Власт је преузео 1983. године и био је један од најважнијих америчких савезника све до aмеричке инвазије Панаме 1989. године када су га се Сједињене Државе одрекле због оптужби за трговину дрогом и прање новца. Норијега је заробљен у акцији и пребачен у САД. Суђено му је 1992. године, а своју казну је одлежао 2007. године. САД су га испоручиле Француској 2010. године да би му се и тамо судило за прање новца. Иако Норијега није био уговором повезан са ЦИА-ом до 1967. године, он је сарађивао са њом од краја 1950-их до 1989. године, а на њеном платном списку је био до 1988. године, када је служба за борбу против трговину наркотицима подигла оптужнице против њега. Године 1988. сенатски подкомитет за тероризам, наркотике и међународне операције закључила да „сага о панамском генералу Норијеги представља један од највећих спољнополитичких промашаја за Сједињене Државе. Током 1970-их и 1980-их, Норијега је успијевао да манипулише америчком политиком према својој земљи, док је у исто вријеме вјешто гомилао скоро апсолутну власт у Панами. Јасно је да је свака агенција владе САД која је била повезана са Норијегом зажмурила на његову корупцију и трговину дрогом, иако је он постајао кључни играч у корист картела из Медељина (чији је један члан био познати колумбијски нарко бос Пабло Ескобар)“. Норијеги је било дозвољено „да успостави прву наркоклептократију на овој хемисфери“. САД су увеле Панами економске санкције, а односи између америчке војске стациониране у зони Панамског канала и Норијегиних трупа су се погоршали. Америчка војска је наставила да несметано врши маневре и операције. Америчкe акције су биле оправдаване споразумом о Панамском каналу из 1980. године који је гарантовао америчким војницима слободан пролаз у случају одбране Панамског канала. Панама је ово видјела као кршење уговора. Америчка инвазија Панаме је покренута 20. децембра 1989. године. Норијега је побјегао током инвазије и за њим је покренута потјера. Откривено је да се Норијега сакрио у ватиканску амбасаду у Панами. Предао се 3. јануара 1990. Задржан је као ратни заробљеник и касније је пребачен у Сједињене Државе. Норијега је осуђен по осам тачака за трговину дрогом, рекетирање и прање новца. На суђењу Норијега је покушао да се одбрани представљајући криминална дјела за које је оптужен као дио рада за ЦИА-у. Влада САД није дозволила било какво објелодањивање разлога зашто су Сједињене Државе плаћале Норијегу јер је ова информација проглашена тајном и њено откривање би било против интереса САД. На преелиминарном саслушању, Влада је изјавила да је Норијега добио 320.000 долара од америчке војске и ЦИА-е, док је Норијега инсистирао да је „стварна сума близу 10.000.000 долара и да би било потребно да му се дозволи да открије задатке које је вршио за САД“. Окружни суд је заузео став да је информација о садржају тајних мисија у којима је Норијега учествовао у замјену за наводне исплате било ирелевантно за његову одбрану. Суд је пресудио да би представљање доказа о Норијегиној улози у ЦИА-и „збунило пороту“.
Приредио: Миомир Ђуришић
