Izaberite stranicu

Жири Удружења новинара Србије (УНС) је доделио престижну награду „Ђоко Вјештица“ за 2021. годину новинарки и професорки Оливери Радић. „Ту се налази кључна реченица да је Оливера мотивисала хиљаде људи широм света да подрже акције и помогну другима“, рекао је председник УНС-а Живојин Ракочевић на почетку свечаности на којој јој Оливери уручена награда и представљена њена књига „Косовометохијски гласови“.

Значај Оливериног рада је препознао и добротвор и дародавац из предузећа „Трансшпед“ Бранислав Баћевић, који годишње издваја 1.000 евра за лауреата награде „Ђоко Вјештица“. Он је одлучио да новчани износ награда само за Оливеру буде удвостручен.

„Поштовани оци, сестре, браћо имам велику одговорност шта да кажем. Имао сам срећу да будем у жирију за једну престижну новинарску награду. Гледајући материјале ја сам, након што сам видео садржаје, одмах одлучио да мој глас иде Оливери. Наравно, ја сам из привреде, али су ту биле и моје колеге које су такође дале глас Оливери, тако да смо ми једногласно одлучили“, рекао је Баћевић и додао да је „за нашу будућност веома важно да улажемо у културу“.

„Уколико не улажемо у културу, боље да нас нема. Моја потреба је да, онолико колико сам у прилици, помогнем онога ко се жртвује“, рекао је он.

Генерални секретар УНС-а Нино Брајовић се осврнуо на живот и рад новинара и хуманисте Ђока Вјештице, рекавши да је он помогао стотинама и хиљадама људи да оду на операцију.

„Градска власт се тресла када би он излазио пред микрофон. Све што је радио, радио је са жељом да помогне“, рекао је Брајовић.

„Оливеру је невоља навела да се бави новинарским послом пошто је она професорка. Оливера је, попут многих људи, била сведок несреће која се овом народу дешавала, а нарочито деведесетих година када су у оружаним сукобима страдали њени сународници“, рекао је он и осврнуо се на Оливерину књигу „Косовометохијски гласови“.

„Ретко шта може да остави траг као што га остављају новинарски текстови. Зато ће ова књига бити сведочанство једног времена. Оливера је постала амбасадор хуманости новинарског посла“, закључио је Брајовић.

Новинар и председник Друштва новинара Косова и Метохије Будимир Ничић је такође нагласио важност рада новинарке Оливере Радић.

„Свакој српској средини и сваком српском селу недостаје једна Оливера Радић као новинар, хуманиста и професор. Када је у питању њен новинарски рад, мислим да она то све ради из љубави, а не због новца или славе. Заправо, та љубав је потреба да се чује и да се сазна истина, посебно из ових изолованих средина. Ми новинари долазимо и у Ораховац и у Велику Хочу или у остала места, задржимо се сат-два и одемо. Важно је да овде имамо новинара који ће да информише јавност, да обавести, јер ми нисмо ту у три сата када се деси нешто“, рекао је он.

Живојин Ракочевић се осврнуо на књигу чија је промоција одржана и рекао да се многи есенцијални суштински проблеми осећају са тексту, попут продаје, одлазака, опстанка.

На крају се присутнима у Парохијском дому у Ораховцу обратила и Оливера Радић.

„Данас ми је припала велика част да говорим пред вама и као аутор књиге и добитник награде. Јако ми је драго да смо се сабрали овде, у парохијском дому, који је и мој дом. У овој сали која је саграђена пре две године, благослов је да се овде окупљамо пре Светог краља Стефана. То се на овај начин испунило“, рекла је она.

„Захвална сам мом колеги и брату Живојину Ракочевићу који је овде присутан више од две деценије. Захваљујући њему сам постала чланица УНС-а, он ме је научио новинарском послу, али морам да се захвалим и професорки Митри Рељић која је заслужна да књига Косовометохијски гласови настане, као и Александри Новаков и Дејани Оцић. Књига и награда не припадају само мени него, пре свега, свима вама, мојој породици која је заслужна за ово што радим. Захвална сам цркви и оцима, владики, јер су ми дали слободу да сликам и фотографишем, али и да у манастирима урадим интервјуе са многим људима. Књига је сведочење о једном времену и догађајима који су се овде дешавали, она је мозаик текстова о њима. То су текстови о страдањима и људима који живе овде, који су долазили овде и који су осећали нашу бол”, закључила је Оливера Радић.

Добитница је казала да новцем од награде жели да омогући званичан почетак осликавања цркве у олтарском своду, да тај дар буде молитва Богородици за све који су се овде окупили, али и за оне који нису могли да дођу.

Извор: Радио Гораждевац

Фото: Радио Гораждевац

Pin It on Pinterest

Share This