Izaberite stranicu

На свечаној академији у част 150 година од оснивања Богословије у Призрену 1871-2021. која је 15. новембра 2021. одржана у великој сали Матице српске у Новом Саду, извршено је једно од последњих завјештања блаженопочившег Митрополита Амфилохија, када је директор Архива Митрополије црногорско-приморске уручио табло матураната Призренске богословије.

Отац Павле је том приликом подсјетио да је Призренску богословију Кирила и Методија похађало много знаменитих ученика са простора Црне Горе, међу којима је Патријарх српски Гаврило Дожић, митрополит црногорско-приморски, свакако један од најзначајнијих, а да је Митрополит Амфилохије, тада Ристо Радовић, био 1952. године примљен у Призренску богословију.

“Митрополит Амфилохије је цијелим својим бићем био везан за Косово и Метохију, Пећаршију, Дечане и царски Призрен, од најраније младости до издиханија. Часно је и достојно носио титулу Егзарха Свештеног трона пећког и не једанпут ставио главу на пањ, спасавајући душе и тијела нашег народа по огорелом и у Содом запушеном Космету 1999. и потом. Непорециво свједочи о томе његовом руком исписан Љетопис новог косовског распећа.

Мало је познато, али ево да подсјетим, када је Ристо Радовић, онај бистри дечак из Доње Мораче, што је продавао зукве петроваче, да се домогне књиге и обуће, 1952. поднио документе и положио пријемни испит за богословију, од Светог синода одређен је за ученика Призренске богословије. Али, тада је била војна зона око града и читаве области због шиптарске побуне па није могао добити боравишну дозволу, и стога је Ристо, наименовани призренски богословац, пребачен у богословију у Београду, гдје је и окончао теолошко образовање.

Једно од последњих његових завјештања, пред блажену кончину прије годину дана, било је и да се матурско табло Пете генерације обновљене Призренске богословије 1925-1930, које је било у његовом личном архиву, преда Призренској богословији. Лично ми је у руке дао из свог новчаника 30 евра да се направи оквир. Мени је изузетна част и радост да могу испунити Митрополитово завјештање у овом свечаном тренутку обиљежавања 150 година од почетка рада Богословије у Призрену и предати ово Митрополитово завјештање у руке секретара Косовско-метохијског одбора Матице српске, иначе рођене призренке, др Александре Новаков, сигуран да ће брзо доћи на крајњу одредницу – Професорску зборницу Призренске богословије”, рекао је монах др Павле Кондић, управник Архива Митрополије црнгорско-приморске и прочитао посвету:

Духовно-просвјетном расаднику српског народа у царском Призрену о 150-годишњици, са љубављу и у спомен свих ученика из Црне Горе и Брда, на челу са Патријархом српским Гаврилом, с благословом +АЕМ Црногорско-приморски Амфилохије љ(ета) Г(осподњег) 2020.

В. Д.

Фото: Рајко Каришић

 

Pin It on Pinterest

Share This