Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у манастиру Ћелија пиперска, 11. новембар 2012. године
Послије исцјељења, ослобођења, бјесомучника од легиона демона, који су унаказивали и његову душу и његово тијело, помрачивали његов ум, Господ га отпушта од Себе, иако он тражи да остане са Њим. И каже му: ,,Иди дому своме и приповједај оно што ти учини Бог.” Тим ријечима Он, на посебан начин, и онима који су били са Њим и самом болеснику несрећном открива тајну ко је Он у ствари који је учинио то велико и свето дјело, који је исцјелио и ослободио од тог ропства и поробљености овог бјесомучника. Он открива да је управо Он сам Господ који је Њега исцјелио, а не просто обични човјек из Назарета. Тако је Господ чинио и друга чудеса и исцјељења и док је био на земљи заједно са нама, а нас се тиче посебно тајна Васкрсења Његовог, коју прослављамо непрекидно и прослављамо сваке недјеље. У Русији се овај Господњи дан назива ,,Воскресеније” дан Васкрсења. И све оно што пјевамо у Цркви, то је посвећено Христовом Васкрсењу, Њега као Бога и Господа нашега Исуса Христа. За Њега апостол Павле рече у посланици Ефесцима, коју смо прочитали, да је Бог ,,све створио кроз Христа Исуса, и ми смо творевина Бога и Оца небеског кроз Исуса Христа, ради чињења добрих дијела.” Једна мала реченица апостола Павла, али у којој је исто тако откривено оно што је откривено и у овом чудесном догађају исцјељења гадаринског бјесомучника: сва творевина Божија је створена кроз Христа Исуса.
Ту нам апостол Павле, богонадахнуто, открива да је Бог Отац створио небо и земљу Логосом Својим, Сином Својим јединородним, као што је апостол Јован и рекао да је ,,кроз Њега све постало што је постало и без Њега ништа није постало што је постало”. Кроз Исуса Христа, како је Он именован у Новом завјету послије Његовог рођења од Пресвете Дјеве, рођења Њега који је рођен прије свих вијекова, на неизрецив начин, од Бога Оца. Једно је рођење Његово у вјечности, а једно рођење је Његово рођење у времену. Већ у Старом завјету, а и у Новом завјету, открива се Његово име као име Христа, а Христос значи ,,помазаник, онај кога је Господ помазао” да би силом Духа Свога Светога чинио чудеса и да би бивао смисао живота неба и земље и људскога живота и да би даривао снагу и моћ не само човјеку, него и сваком створењу и свеукупној Божијој творевини. Све је, дакле, кроз Њега створено и за Њега је све створено, створено кроз Христа Исуса, да би све оно што је створено рађало добрим и благословеним плодовима, а првенствено човјек као словесно биће, као биће створено по слици и прилици Његовој, да би рађао добре плодове.
Зато је човјек створен не да остане оно што јесте по својој природи, него да оне дарове које је од Бога примио умножава, да умножава врлине у себи, да се у њему умножавају божанске врлине да би израстао не у мјеру обичног човјека или неког другог створења, него да би узрастао у мјеру раста висине Христове, који је безмјерна мјера на коју је човјек позван да узраста својим трудом и подвигом, али и дјејством божанским, божанском силом и божанском благодаћу. Управо то нам потврђује и ово исцјељење, управо то нам потврђује и живот светих Божијих људи, па и оних које данас прослављамо, а прослављамо Преподобномученицу Анастасију Римљанку, која је примила божанске дарове и израстала у мјеру раста висине Христове, сараспевши се Господу на начин на који се Господ разапео и кренула за Њим и принијевши Себе на дар Господу, своју душу, и своје биће и свеукупни свој живот. Такав је био и Аврамије Затворник, таква је била братаница његова Марија, они које данас прослављамо, такав је био и Преподобни отац наш Стефан Пиперски, који је такође чуо глас Христов и кренуо за Њим као Богом својим и Творцем својим, исповједивши Га и дарове које је примио од Господа умножавајући, умножавајући врлине и тиме се уподобивши Господу и узраставши у мјеру раста висине Његове.
Његовим молитвама и молитвама Преподобномученице Анастасије и Аврамија и братанице његове Аврамије, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј и спаси нас. Амин.
Транскрипт Данило Балабан
Фото: Манастир Подмаине



















