Izaberite stranicu

На 17. недељу по Духовдану у дану када прослављамо Св. Стефана и Јелену (Јелисавету) Штиљановић – служена је Света литургија у подгоричком храму Св. Георгија под Горицом.

Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Драган Станишић уз саслужење браће свештенослужитеља: протојереја – ставрофора Гојка Перовића, архијерејског намјесника подгоричко-колашинског, протојереја Мирчете Шљиванчанина старешине храма, протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, јереја Блажа Божовића и два ђакона Ивана Црногорчевића и Луке Павићевића; док је за пјевницом одговарала породица Павићевић.

Након прочитаног јеванђелског зачала, словом поуке сабранима се обратио, началствујући свештенослужитељ, прота Станишић.

Отац је говорио о Светима из рода нашега, које данас прослављамо, Св. Стефану Штиљановићу и супрузи његовој Јелени, као и о причи о Царству небескоме – како је неко радећи од јутра добио исту награду, као и онај који је дошао тек касније.

,,Када имамо у виду сав наш живот, не само овде од кад ми постојимо, него од кад уопште постоји хришћанство и откад постоји наш народ; ми видимо те посленике, те становнике Царства небеског који су ревновали, чинили добро и у свему полазили од Свете Тројице – Бога љубави и стекли велику славу и милост од Господа“, казао је отац.

Говорећи о Св. Стефану Штиљановићу, који је поријеклом био са ових страна и стигао тамо до сјевера земље и боравио и чинио добро своме народу, он је касније послије толико вијекова, казао је отац Драган, послије толико својих претходника Ћирила и Методија, Климента и Наума, Јована Владимира, Светих Немањића, касније косовских мученика, цара Лазара… он је био онај који је дошао у каснијој епохи када је сасвим наш народ био на крсту и када је теже било остати и бити поред крста свога народа и спашавати свој народ.

И зато, нагласио је отац – Црква Божија некада и увијек може већма да прославља онога који је касније, који је у тежем времену чинио дјела Божија, него неки који су раније сасвим засновали опстанак и постојање хришћанскога живота.

,,Молимо се Светом Стефану Штиљановићу данас у овоме храму и његовој благочестивој супрузи Јелени, која је већ за живота доживјела да њен муж буде прослављен; да као што је његов живот мирисао дјелима доброте и љубави – тако је и његово тијело погребено, открило се да мирише и да има силу животворну у себи, која помаже невољнима, све до данашњега дана“, подсјетио је прота.

Отац је указао да и ми молећи се њима, сада у овом времену које се назива, једанаести час, заиста можемо својом вјером надмашити оне првобитне апостоле, мученике, исповједнике Цркве Божије.

,,Дешава се то да у сваком времену можемо добити већу славу, него у ранијим временима – што говори да је Црква увијек и свагда жива; о чему говори и овај Храм Св. Великомученика Георгија чији се култ развио по свим странама ове земље, наспрам једног култа свјетскога, земаљскога Диоклецијана, који је први установио да се смртни, слаби, болесни човјек, обожава као Бог.“

Наспрам њега, Свети Георгије, наставио је отац у својој беседи, покровитељ и заштитник и патрон овога храма се супротставио томе и испунивши се великом силом Божијом, исповедио је Царство Божије, као највише Царство и Христа, као јединога цара; Тако видимо колико је присутан Св. Георгије у свијету, којим је владао некада свјетски цар, колико је сада овај наш патрон Св. Георгије присутан у народу своме, у хришћанскоме роду, који је заштитник највећих градова и земаља. Отац је казао да је Св. Георгије заштитник града Москве, заштитник Енглеске земље…

,, А они који желе да се угледају у њега, сасвим својим животом биће свагда слични њему, биће на жрвњу млевени, биће нападани и трпеће притисак, имаће борбу, али на крају они ће добити од Господа ону плату и добиће исто као и сви Свети у роду хришћанскоме у Цркви Божијој и нека би тако било и са нама  – да сви добију ону славу исту као што има Црква наша у коју вјерујемо. Амин Боже дај“, рекао је началствујући свештенослужитељ, завршавајући своју беседу, у Цркви Светог Георгија.

Након освећења Дарова предложења, Светој тајни причешћа приступио је знатан број вјерног народа.

Заједничарење у Христу Господу, настављено је у Светогеоргијевском дому.

За то вријеме, одржан је час вјеронауке, код протинице Надице Радовић  у њеној школи вјеронауке ,,,Свети Ђорђе“ у просторијама Црквене општине.

Елза Бибић

  Фото: М. Матковић

Pin It on Pinterest

Share This