Izaberite stranicu

На далеко се чуо одјек звона Храма Светог Саве на Врачару у Београду те недеље, 3. октобра, док су Патријарх српски г. Порфирије и 30 владика положених руку на главу Саве, изабраног и нареченог епископа марчанског, изговарали молитве и уводили га у достојанство архијереја. Међу бројним клиром и народом, молитве су и усклике “Достојан” придодали и његови другови из школске клупе, који су четири године најљепшег младалачког духовног сазријевања и стасавања провели на Цетињу, у учионицама Богословије Светог Петра Цетињског и под сводовима Цетињског манастира, уз ћивот Светог Петра Цетињског, цјеливајући ивер Часног крста и десницу Светог Јована Крститеља.

Владика Сава (Бундало) трећи је епископ Српске православне цркве којег је дала  обновљена Цетињска богословија, прије њега су Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан (Мракић) и Епископ ремезијански Стефан (Шарић), викар Патријарха српског и старешина Храма Светог Саве.

Радосни чин хиротоније сабрао је под куполу Храма Светог Саве његове школске другове, сада свештенике и вјероучитеље, који благовијесте Ријеч Божију широм земаљског шара, од историјских српских земаља, преко европских земаља до далеке Америке и Канаде. Сви су похитали да удруже молитве и приме благослов Патријарха српског и новог апостолског насљедника, Саве марчанског владике.

Сабрање ученика осме генерације и професора обновљене Цетињске богословије настављено је и након хиротоније владике Сава, за трпезом љубави, а утиске о томе са нама је подијелио њихов тадашњи професор монах др Павле Кондић, сабрат манастира Стањевићи, историчар и управник Архива Митрополије црногорско-приморске:

“Наш владика Сава (Бундало) је изданак Цетиња, трећи митриносац обновљене Цетињске богословије од 1992 године. Завршио је Цетињску богословију 1999-2003, био ђак генерације и какав је сада такав је био вазда, одмјерен и господствен са благим осмјехом који никад није скидао са лица. Ми, како се међу собом зовемо цетоши, професори и сабраћа његова у чину из те генерације, 20-ак нас, дошли смо, били на хиротонији, а касније смо у дому Светог Саве крај храма на Врачару имали и прелијеп сусрет са владиком.”

Том приликом у спомен на сам догађај и радостан сусрет, као и у спомен на заједничко духовно узрастање на Цетињу од 1999. до 2003, његови школски другови су драгом владици уручили дар: архијерејске инсигније – Чани крст и Панагију, књигу Историја Цетињске богословије и животопис Епископа Варнаве хвостанског, исповједника Православља у првој половини 20. вијека.

“Био је то диван сусрет, пун радости, пун емоција младалачких са Цетиња. Дарове су предали кроз свечани чин који је отпочео пјевањем химне Цетињске богословије Полећела два анђела“, присјећа се отац Павле, некадашњи професор Богословије, и додаје да због благодати Божије која изобилно избија из Цетињског олтара и са катедре Цетињске богословије не сумња да ће бити још митриносаца из обновљене Цетињске богословије.

Потом је свечано поздравно слово у име осме генарације обновљене Цетињске богословије изговорио протојереј Данило Дангубић који је истакао да нема веће части за човјека на земљи од части службе епископа, послушања архипастира Цркве Божије, али ни већег крста:

“Ти, свети владико, знаш да један частан архијереј има да буде правило вјере и одраз кротости, како се каже у црквеним пјесмама, да буде добар отац свога духовнога стада. Да тугује са тугом своје духовне дјеце и да се радује са њиховим радостима, да буде добар љекар своје духовне пасте, да не повлађује болестима своје духовне дјеце него да их исцјељује попут великог архијереја Христа чијом се раном и ми исцјелисмо, како каже Свети апостол.”

Он је нагласио да и ово сабрање, чудесна свештена гозба – трпеза љубави, на које их је владика Сава сабрао, говори управо о њему те да је општи утисак да та његова љубав и пажња говоре и о програму његовог архијерејског дјеловања.

“Јер си се поред бројних обавеза сјетио нас, своје мале браће из Цетињске богословије, и сабрао нас вечерас овдје да подијелиш са нам радост данашње свете Педесетнице. Премудрост Божија нас је сабрала 18 година након наше матуре тако што нам је за пунољетство подарила тебе нашег архијереја. Нека је благословена земља по којој будеш ходио и нека је благословен народи којим будеш руководио. На многаја, многаја, благаја љета, свети владико!”

Примивши дарове, владика Сава је исказао искрену захвалност и радост заједничког молитвеног сабрања и сусрета. Истакао је да, иако су на разним странама кугле земаљске, да су јединствени у молитвеном заједништву и да га подрже молитвама у одговорном архипастирском раду, као што и он њих и њихове породице има у својим молитвама.

Овој свечаности су присуствовали Патријарх Порфирије и епископи Никодим далматински и Стефан ремезијански, свештенство, монаштво и бројни пријатељи и сродници новог владике, окупљени за празничном трпезом у дому Светог Саве крај храма на Врачару.

Весна Девић

 

Pin It on Pinterest

Share This