На данашњи дан, 5. октобра 2005. године у налету урагана Стен, у планинском дијелу Гватемале, гдје живе потомци Маја, погинуло је око 2000 људи. Цивилизација Маја са простора древне Средње Америке обавијена је велом тајни и мистерија. Маје су успјеле да развију своју јединствену културу на једном од најнегостољубивијих мјеста на Земљи. Низије сјеверне Гватемале, западног Хондураса, Белизеа и полуострва Јукатан су топле и влажне, врве џунглама са годишњим просјеком падавина од чак 300 цм. А ипак, овај народ одлучан да истраје до краја, створио је једну цивилизацију чији трагови постоје, до дана данашњег, као потврда генијалности и креативности древног човека. Одакле потичу Маје? Најранији археолошки докази откривени су у и око данашње државе Белизе, а датирају још око 1200 година прије Христа. Маје су постали доминатан народ у региону између 300. и 150. године прије Христа. Мајанска села прерастају у веће и више насељене градове, у којима владају краљеви и племићке породице. У овом периоду друштво Маја дефинише свој културни идентитет. То је такође било вријеме када су Маје почеле да обожавају све више и више богова, од творца универзума, до креатора човјека, од за све сељаке важног створитеља кише до бога младог кукуруза и на крају од богиње до господара смрти. Са порастом броја богова растао је број ритуала да се богови одобровоље, а самим тим се појавила потреба за настанком секте свештеника који би те церемоније обављали. Као за многе цивилизације тога доба, и за Маје је једна од најважнијих церемонија био чин људске жртве. Иако га Маје нијесу тако често практиковале као Астеци, разни чинови пуштања крви су постала уобичајени и од суштинског значаја за животни пут Маја. Мајански краљеви су владали по полубожанском праву, и ону су вјеровали да се њихова веза са боговима може одржати једино кроз ритуал жртвовања. Сви храмови (направљени у степенастом дизајну) су конструисани са жртвеником на врху. У доба краљева друштво Маја је била подијељено на градове-државе, а сваки од тих градова-држава са својим сопственим краљем је био културни центар. У том периоду војска Маја је израсла у јаку организовану силу. Маја војник је био наоружан ножем, копљем и штитом од јагуарове коже, буздованом, или луком и стријелама. Маје су користиле и посебан начин да шире панику и забуну међу противницима, усавршили су бацање осињака у непријатељске редове. Ратовима су Маје прикупљали првенствено робове за жртвовање својим боговима. Од 800. до 950. године цивилизација Маја је почела да опада до свог коначног нестанка. Један по један град је почео да блиједи у овом периоду а становништво је потуно нестало. Гдје су Маје отишле? Не постоји сагласност око одговора на ово питање, постоје само многе теорије. Еколошки докази указују на то да је огромна суша (убрзана вулканском активношћу) погодила Јукатан у ово доба и да је трајала деценијама. Друга теорија сугерише да се народ незадовољан својим господарима побунио. Неки тврде да је болест десетковала становништво и уништило економију Маја. Шта год да је разлог, до 1100. године и последњи од великих градова Маја је прогутан од стране џунгле. Тамо су лежали годинама, док их нијесу пронашли шпански конквистадори у потрази за богатством, а археолози ископали њихове чудесне остатке и свијету приказали културу Маја.
Приредио: Миомир Ђуришић




















