Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Цетињском манастиру, 4. октобра 2007. године
У име Оца, и Сина и Светога Духа. ,,По свој земљи чу се глас њихов и изиђе ријеч њихова.“ Тако пјевамо када славимо једног од светих апостола Цркве Христове. Тако смо пјевали данас, прослављајући Светог апостола Кодрата и оне са њиме који су посвједочили Христа у она древна времена, времена која су дошла непосредно послије Христовог Васкрсења и послије силаска Светога Духа на апостоле. Те ријечи важе не само за оне прве апостоле, него и за све оне који су, кроз вијекове, говорили о Христу, који су Га свједочили и који су проповједали Његово свето име, а њих је колико звијезда на небесима, колико пјеска морскога. Један број њих је Црква Божија уписала у свети календар, али је много више оних који су остали неуписани у календар, а који су били живи свједоци Христа васкрслога и распетога, који су били носиоци Његовога Часнога крста.
Један од таквих је и Свети Димитрије Ростовски, који је живио много ближе нашим временима, у 17. вијеку, који је један од дивних апостола Цркве Христове. Митрополит кијевски, Кијева – древнога града у коме постоји Кијево-печерска лавра, једна од најсавршенијих светилишта Цркве Христове, у којој се чувају безброј моштију великих подвижника кијево-печерских, почевши са Антонијем и Теодосијем. Па онда редом, кроз вијекове, Димитрије Ростовски, велики богослов, тајновидац, велики свједок предања Цркве Христове у тешким временима, који је остао нарочито значајан по томе што је написао такозвани Четје Минеје, дванаест томова житија светих. Он је први видио да сабере житије светих истока и запада, сјевера и југа, додуше и прије њега су житије светих писана, у времена древних мученика богослова, који су записивани у данима страшног гоњења Цркве Христове.
А онда редом, многи су записивали житија светих мученика, житија Преподобних и Богоносних отаца и матера кроз вијекове до Никите Стихата, у 11. и 12. вијеку, па онда редом, до Светог Григорија Паламе, 14. вијека, па све до Светог Никодима Светогорца, великог свједока Христовог, богослова знаменитог, онога који је био челник добротољубивог покрета Кољевара у 18. и почетком 19. вијека, који је написао Нови Мученикослов, житије нових мученика пострадалих у она тешка времена турске власти на Балкану, а написао је и такође Саборник житија светих. И други су писали, и на Истоку и на Западу, житије светих, а Димитрије Ростовски је сабрао та житија светих на словенски језик и штампао их у дванаест књига. И на основу тих житија светих, наравно и других житија светих и других писаца и састављача, настала су и житије светих нашег Преподобног оца Јустина Ћелијског, која су утемељена на искуству вјековном, нарочито на житијама светих Светог Димитрија Ростовскога.
И он је био један од апостола Христових и његов глас, као и гласови других апостола, чује се широм васељене, управо с тога што је он записао и своје проповједи и своја богословска сазрецања, а нарочито што је описао житија светих и тиме оставио светињу Цркви Христовој и храну којом се хране читава покољења наших времена и којима се надахњују.
Дакле, сви они који су повјеровали у Христа, који су се крстили у Христа и обукли у Њега, који су примили дар Духа Светога кроз вијекове, сви су они Христови свједоци и њихов глас се чуо и чује се и ослушкује се кроз вијекове, а нарочито изабранима међу њима, међу које поменусмо једнога од древних апостола и једнога од апостола новијих времена.
Њиховим молитвама нека Господ и нас учини Својим живим свједоцима, и по вјери и по дјелима, да би се и наш глас чуо широм васељене и да би се, и у нама и преко нас, прославило име Христа Бога нашега, коме нека је слава и хвала у вијекове вијекова. Амин.
Транскрипт Данило Балабан



















