Izaberite stranicu

Његово високопресвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је са свештенством јутрос, 19. септембра, када се наша Црква молитвено сјећа Чуда архангела Михаила, Свету архијерејску литургију у Цркви Светог архангела Михаила на херцегновском тргу Белависта, поводом 110-годишњице од освећења ове светиње.

Након прочитане јеванђељске приче о злим виноградарима и одбаченом камену, бесједио је протојереј Никола Пејовић. Он је поучавајући сабране објаснио да је у овој причи домаћин винограда Отац небески који у свој виноград по плодове шаље прво своје слуге, свједоке и пророке, који су најављивали долазак Христов, а кад су их виноградари убили, шаље свога сина кога су такође убили:

“Ови зли виноградари у његовом сину нијесу видјели Бога који је постао човјек, нијесу видјели његово смирење и љубав, његову намјеру, да сви постанемо наследници царства небескога, него су гледали искључиво тјелесним очима и имали су само тјелесне пориве. То значи да су на виноград гледали као на неки плијен, који ће кад убију сина виноградаревог између себе подијелити. И тако гледају од почетка свијета и вијека сви безумни људи који немају очи вјере и очи срца и очи душе.”

Даље је казао да ми који смо кроз крштење добили то видовито око кроз које сагледавамо и себе и свијет око себе, и Бога на један истински начин, једни друге доживљавамо као своје ближње, као оне који су саздани по лику и по подобију Божијем:

“Свијет доживљавамо као творевину Божију и све што је у свијету створено, створено је са једним циљем, да всјакоје диханије пјева и служи Господу. А онда тим видовитим оком сагледавамо себе и свој живот, и откривамо да човјек није створен за два метра гроба него да је саздан по лику Божијем, призван да тај лик оствари и да постане подобан Богу, да постане брат Божији, да постане син царства небескога, а чим смо синови Оца небескога, онда смо, како каже Господ, и наследници тога царства. ”

Појаснио је да долазак сина у овој јеванђељској причи није био да лиши најамнике и раднике богатства и свега онога што он доноси својим доласком него да им покаже да су ти видљиви плодови ништа наспрам тога што је он дошао и донио:

“Зато славећи данас Светог архангела Михаила, ми морамо отворити те духовне очи јер га тјелесним очима не видимо, али духовним очима видимо и знамо да сваки од нас добија на Светом крштењу по једног анђела чувара који нас на ненамтељив начин води, руководи, и има важну улогу у нашем спасењу. Тако и лик Архангела Михаила који се јављао више пута у историји је неодвојив од спасења и нашег духовног напретка. И ми кроз те духовне очи, очи ума нашега, и очи срца нашега, созерцавамо и ову тајну и овај празник”, бесједио је о. Никола Пејовић, додавши да смо на ово сабрање дошли да кроз Свету литургију поновимо непоновљиво оно што се дешава у животу Христовом, да се са Њим разапнемо, да бисмо са Њим заједно и васкрсли.

На крају Свете службе Божије Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је освештао и преломио славски колач, и честитајући празник казао да је 110-годишњица од освећења овога светога храма велики јубилеј.

“Јубиларно вријеме је благословено и свето вријеме. То је по Јеванђељу пуноћа времена када сагледавамо у једном погледу све оно што се догађало у прошлости, од када је овај свети храм започет да се гради, а посебно од оног момента од кад је он пропјевао, од кад је освећен. Колико се Божије милости, благодати и Божије помоћи, љубави, излило преко овога светога храма, преко светих служби које су у њему вршене. Колико је молитава свештеничких и свих вјерних, принесено пред Свети престо овога светога храма за ових 110 година од његовог освећења”, бесједио је владика Јоаникије.

Подсјетио је да је уз те узвишене божанске ствари било доста и наших народних и радости и жалости, али је као што нагласио “Господ увијек био са нама и у радостима и у жалостима”: “Када су биле жалости и несреће, и ратови и погибије, тада смо били са Господом на голготи Његовој, а када су биле радости тада нас је гријала слава васкрсења Христовога.”

Говорећи о томе да је овај град много добио са овим светим храмом, Митрополит је подсјетио на све оне који су га градили јер нијесу гледали само на себе и на своје вријеме, и на свој живот, него су гледали у будућност и саградили овај лијепи храм. Иако на овом свијету ништа није вјечито, овај храм је, хвала Богу, закорачио у други вијек живота.

“И надам се да нијесмо изневерили наше претке који су овај свети храм утемељили и у њега се уградили, уградили своју вјеру, своју љубав, и своје животе, вјерујући у царство небеско, вјерујући да се преко уградње у овај свети храм уграђују у вјечно и непролазно царство Христово. И Бог ће их наградити по њиховој вјери”, бесједио је владика.

Објаснио да се и ми такође уграђујемо у овај свети храм, јер он није само оно што видимо, он је заједно увијек са народом и огроман број хришћана је кроз времена био везан за њега. Даље је нагласио да су сви данас овдје сабрани заједно са својим прецима који су градили овај храм:

“Радују се њихове душе на небесима што данас прослављамо овај јубилеј и што помињемо све оне који су се овдје уграђивали док се храм градио, али и који су се уграђивали у овај свети храм духовно и пошто се он саградио. То значи да су се заправо уграђивали у онај неразориви храм Божји који је сазидан од душа вјерних, а то је Црква Божија, жива и непоколебљива и нераздвојива, којој је глава Христос. Храм је слика и наше вјере и наше љубави, и слика самога Господа Исуса Христа и његове благодати, јер се овдје, у овоме светоме храму, као и у сваком другоме, сједињујемо са Господом.”

На крају Његово високопресвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је саопштио да је благословио, на предлог свештеника и црквеног одбора, из практичних разлога, да се на празник Чуда Светог архангела Михаила у Хони и у будућим временима овдје одржава сабор јер многи вјерни славе Аранђеловдан па се храмовна слава ове светиње на неки начин запостави.

“Да на овај празник буде велики сабор овдје у Херцег Новом, на овоме лијепом, предивном мјесту, а наравно да се и јесења слава, главна слава овога Храма Светог архангела Михаила, обавља као и до сада, ако је могуће још и боље и још опширније. Амин, Боже дај!”

У име Црквене општине Херцег Нови сабране је поздравио предсједник Зоран Лазаревић који је заблагодарио Господу на великим људима које имамо на челу наше Цркве, духовног хода овога народа. Истичући да смо увијек помало маловјерни те да смо такви били и током недавног Митрополитовог устоличења, подсјетио је на добро урађен посао од стране државе, због чега се и Митрополит захвалио премијеру Кривокапићу, али као кључно нагласио вјеру два човјека, Патријарха Порфирија и Митрополита Јоаникија.

“Ми хришћани знамо да је водиља у свему томе била вјера, чисти дух нашег Патријарха Порфирија и нашега Митрополита Јоаникија. И показује нам се по ко зна који пут, да вођени Божијом руком и њиховом вјером, као што је то било и у вријеме Митрополита Амфилохија за вријеме литија, наша прича је увијек побједоносна, и на крају увијек људска и надахнуће за будућност.”

Говорећи шта за вјерне значи Цетињски манастир, казао је да је то прије свега жива Литуругија монаха на челу са владикама, као и богослова из Цетињске богословије, која обасјава цијелу Црну Гору и васколико православље: “Даље нам значе мошти Светога Петра Цетињског, рука Светога Јована Крститеља, честица Часнога крста, и даће Бог да се једнога дана нађе и Богородица Филермоса. То су светиње.”

Осврнуо се и на то кога је у духовном смислу све изњедрио Цетињски манастир само за вријеме владике Амфилохија: Митрополита Јоаникија, Епископа пакрачко-славонског Јована, Епископа полошко-кумановског Јоакима, Епископа буеносаиреског и јужно-централноамеричког Кирила, Епископа будимљанско-никшићког Методија…

“Цетињски манастир је величанствени расадник духовног богатства и важно је било да ту традицију, тај светосавски, Божији дух сачувамо и чувамо и у будућа времена.”

Лазаревић је казао да ће овај дан, који ће се убудуће по благослову Митрополита Јоаникија саборно прослављати у Цркви Светог архангела Михаила, постати једно велико духовно знамење и потврда свега онога на чему су они који су је градили 53 године истрајавали.

Сабрању су поред многобројног вјерног народа присуствовали конзул Републике Србије у Црној Гори Зоран Дојчиновић, градоначелник Херцег Новог г. Стеван Катић, као и представници културног и јавног живота Херцег Новог.

Након Литургије је одржан пригодан културно умјетнички програм.

****

Цркве Светог архангела Михаила на Белависти (1911) налази се на главном тргу Старог града у Херцег Новом, који носи назив Херцега Стефана, али је познатији као Белависта, што значи “предиван поглед”.

Црква је подигнута у вријеме аустроугарске управе над градом, на мјесту на којем су се налазили остаци некадашњег храма, који је као своју задужбину подигао Херцег Стефан.

Стару цркву на Белависти су порушили Турци, а земљиште на којем се она налазила откупила је 1858. године за 4602 форинте група херцегновских Срба, задужбинара и родољуба, са једним циљем – да саграде или боље рећи да обнове порушену Цркву Св. Архангела Михаила. Били су то поморски капетани који су пронијели славу херцегновског поморства широм свијета: Никола Станић, Александар Павковић, Михаило (Мићо) Гудељ, Јован Комленовић, Марко Ратковић, Стефан Милашиновић, Антонио Јанковић, Никола Гојковић, Никола Мандић, Марко Радуловић, Мато Мрша, Гаврило Ломбардић, браћа Русовићи, Василије Кецовић, Томо Матијашевић, Никола Станишић.

Изградња цркве је отпочела 1883. године, а завршена је 1911. године, када је и освештана. Наиме, херцегновско општинско управитељство је 1883. издало грађевинску дозволу Одбору за грађење српске православне цркве у граду Ерцегновоме, али након освештавања темеља храма, Далматинско намјесништво у Задру обуставило је радове. Од куповине рушевине на Белависти до завршетка радова и освештавања цркве протекле су 53 године… Црква Св. Архангела Михаила на Белависти једна је од најљепших српских цркава.

Црква је урађена по пројекту архитекте Милана Карловца и представља мјешавину византијског, готског и барокног стила градње. Сазидана је од камена са Корчуле, а њену унутрашњост краси иконостас од бијелог италијанског мермера, као и иконе које израдио Чех Фрањо Циглер.

Весна Девић

Фото: Жељко Драшковић

Pin It on Pinterest

Share This