Izaberite stranicu

У галерији “Јосип Бепо Бенковић” у Херцег Новом, јуче 17. септембра 2021. године, отворена је самостална изложба руског академског сликара Александра Лозовоја.

Изложба је отворена поводом 310 од успостављања дипломатских односа Црне Горе и Руске Царевине.

Изложбу је отворио архијерејски намјесник херцегновски протојереј-ставрофор Обрен Јовановић.

Отац Обрен изразио је своју велику захвалност што му је припала част да говори на отварању ове изложбе. Он је истакао да је њега као православног свештеника и теолога, код аутора привукло управо тај спој дјечијег и експресионизма.

“Данас када човјеку кажете да има нешто дјетиње, може погрешно да схвати. А за православног хришћанина нема ништа љепше и боље него да као одрастао човјек у себи има нешто дјетиње.”

Уз оца Обрена говорили си и Славица Божовић, директор галерије, која је у свом излагању исказала јаке везе између Русије и Црне Горе.

О стваралаштву аутора говорила је Викторија Кузмина, историчар умјетности, као и сам аутор.

Од преко 70 изложба и аукциja по читавом свиjeту, посебну пажњу треба посветити ауторовим сликама које су инспирисане Црном Гором:

  1. године – Самостална изложба у Дому Руса који су живели изван граница Русије, А. Солжењицин, Москва;
  2. године – Велика Самостална изложба, Амбасада Србије, Москва;

Аутор je добитник медаље “Руска награда” за улогу у културним односима између Русиje и Црне Горе.

Александра Лозов је отац монахиње Нектарије сестре манастира Преподобне мати Параскеве на Буновићима.

О аутору

Александар Лозовој је рођен 1949. године. У Лењинграду је 1977. године одбранио своју дисертацију о психологији умјетности.

Међу савременим руским умјетницима Александар Лозовој је директни ученик чувених руских авангардних уметника двадесетог века. Током 60 – 70-тих година студирао у приватној уметничкој радионици Варваре Бубнове (1886 – 1983), члана “Савеза омладине”, “Бубново валета”, “Магарећи реп” ИНКХУК-а,  учећи се заједно са Филоновим и излажући своја дјела на изложбама заједно са Маљевичем, Мајаковским, Татлиним, Родченком.

Отац Александра Лозовог је Николај Григоревич Лозовој (1901 – 1992).  Двадесетих година двадесетог вијека, Николај се умјетничком занату учио код  Филонова и Маљевича, а затим 15 година био у изгнанству.

Ауторова “Сећања на Филонова” штампани  су у “Експерименту”, Los Angelos, 1995. и 2005. године, у два тома. Затим дјело  “Маљевич, Малевич о себи, Савременици о Маљевичу,” 2004. година).

Александар Лозовој никад био ни у једном умјетничком удружења, савјету или политичкој партији.

Александар Лозовој није био заинтересован за умјетничку јавност. Интересовали су га чисто професионални погледи на умјетност, као и погледи на свјетском нивоу који су везани за умјетност и утицаје и погледе у свијету умјетности.

Дуго времена, Александар Лозовој је развијао своју технологију сликања и везивања темперних масних боја на платну. Сила јарких боја, присуство многих неизмешаних између себе масних јарких боја на једном квадратном центиметру површине слике –  ова специфичност разликује умјетничке ликовне креације Александра Лозовог од радова других савремених ликовних умјетника Русије, Европе и Америке.

Радови Александара Лозовог су изложени  у најпознатијим руским музејима, у државном Руском музеју (Санкт-Петербург),  Државном музеју ликовних умјетности  Александра Сергејевича Пушкина (Москва), Музеју савремене умјетности (Москва), Јарославском музеју ликовне умјетности, Архангелском музеју умјетности, Умјетнички  музеј Новог Јерусалима, у Зиммерли музеју Њу Џерси, у Сједињеним Америчким Државама, у приватној колекцији  умјетничких слика, Цопелизоус у Атини, Грчкој, и другим музејима и многим приватним колекцијама широм Европе, Азије и Америке.

Александар Лозовој је такође и  аутор књига и чланака о ликовној умјетности. Посебно, важно напоменути да је он и један од аутора публикације и коментара првог тома, „Малевич о себи као и савременици о Малевичу“ (2004), публикација, „О чему је ћутао  Филонов“  (Експеримент, Лос Анђелес, 2005), Књиге, Грешке великих мајстора. Залазак реализма, (2008, 2016), Монографија “Варваре Бубнове”, 1984. године, „Монотипија, техника Монотипије“ (2010. год заједно са К.В. Безменовој) , “Цитати  Старог Завета,” Сан Франциско, 2011, итд.

Александар Лозовој је такође и аутор телевизијских филмова: “Позориште једног умјетника Варваре Бубњове “(1996), “Исток, Исток, Јапан и Руски авангард” (2000).

монахиња Нектарија и Јовица Вукасовић

Pin It on Pinterest

Share This