Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Цетињском манастиру, 18. августа 2019. године
Увијек када се крштава нека нова душа у име Христово, као што се и данас крстио наш брат Радомир, пјевамо дивну пјесму: ,,Ви који сте се у Христа крстили, у Христа сте се обукли. Алилуја!“ Крштење у име Оца, и Сина и Духа Светога је прва и основна тајна људскога и хришћанскога живота. Крштење као погружавање у тајну божанску, у тајну Оца, и Сина и Духа Светога, крштење као ново рођење, рођење духом и водом. Прво рођење тјелесно од оца и мајке, то је рођење за овај свијет, за ову земљу, за живот овдје на земљи. А, као што знамо, живот овдје на земљи је пролазни живот, данас јесте, а сјутра није. Крштење Духом Светим и водом, на које је призвао Христос све људе и све земаљске народе, то је рађање не за пролазни и смртни живот, него препорађање из смртнога, земаљскога живота, огњем, вјечнога и непролазнога живота, силом Духа Светога животворнога, човјеков дух, човјекова душа и човјеково тијело, које је рођено овдје у пролазном свијету и које би остало пролазно, ништавно и роб смрти и пролазности, прима на себе тај велики Божији дар, тајну Крштење.
На грчком језику Крштење се каже báptisma, а то значи погружавање. Погружавање у ту велику и свету тајну. И древни обичај је увијек био да се погружава новокрштени у воду свету и зато многи овдје, када се крсте и оду у Свету земљу, онда се погрузе у свети Јордан, тамо гдје се Господ погрузи и гдје се Господ крстио, да би примили на себе тај печат и тај велики и свети дар Христове љубави, дар новога рођења, новога препорода. То је оно по чему се ми хришћани разликујемо од свих других земаљскх народа и људи – примамо у себе тај свети печат дара Духа Светога, којим се запечаћује и човјеково чело, што значи његов ум, његове очи, да би гледале према право, да би гледали према вјечности. Његов нос, да би намирисао правду и истину Божију. Његове усне, да би говориле правду и истину Божију. Његове уши, да би слушале оно што је Божије, што је вјечно и непролазно. Његове груди, да би сво човјеково биће било освећено силом Духа Светога. Његова леђа, дакле, споља и изнутра, и руке његове и ноге његове, сво човјеково биће се запечаћује тим светим печатом, великим и светим. И човјек, док је жив овдје на земљи, од свега што је најважније у његовом животу, од рођења од оца и мајке, јесте у право тај свети Божији дар тајне Крштења.
Ево, и наш брат Радомир је дошао овдје из Лесковца, и много се радујем што је баш из Лесковца стигао овдје код ћивота Светога Петра и овдје код руке која је Христа крстила. Ова рука Светог Јована Крститеља је она рука која је Христа крстила у Јордану. Тако да тајна Христовог Крштења прелази на нашега брата Радомира, и благослов Светога Петра Цетињскога и дио овог Часнога крста који цјеливамо овдје, на коме је Христос разапет, на коме је пролио своју крв ради нас и нашега спасења и вјечнога и непролазнога живота. Крштење јесте задобијање тог вјечног, непролазног и бесмртног живота. Као што је говорио старац Јустин Ћелијски: ,,Човјек је биће осуђено не на смрт, него на бесмртност.“ То је човјек: бесмртно и вјечно биће. И то је оно што ми примамо кроз тајну Крштења, што примамо кроз остале тајне и врлине, живећи по заповјестима Божијим, примајући у себе оне божанске силе и божанске енергије, нарочито примајући Тијело и Крв Христову, Свето причешће. Оно тијело и ону крв Христову која се крстила у Јордану, која се преобразила на Гори таворској, која се распела ради нас и нашега спасења – та Крв Христова и Тијело Христово је оно од чега се ми причешћујемо, постајући једно са Христом Господом.
Причешћујући се Њега, примајући Оца, и Сина и Духа Светога, Бога љубави, и тиме постајући дјеца не таме и смрти, него дјеца свјетлости и бесмртности, дјеца Божија постајући, синови Божији, усиновљујући се кроз Христа и преко Христа Оцу небескоме. Зато, као што је и Он призивао Оца небескога и био послушан Њему до смрти, тако и ми исповједамо Оца небескога као свога Оца. ,,Оче наш, који си на небесима.“ То смо од Христа научили, ту дивну молитву, у њој исповједајући Свету Тројицу: ,,Оче наш, који си на небесима, да се свети име Твој“, а име Његово јесте управо Исус Христос, име Божије које нам је Бог преко анђела јавио и открио Пресветој Богородици. Име Божије. Исповједамо име Христово, Христа исповједамо када кажемо ,,да се свети име Твоје, да дође царство Твоје.“ А то је царство Духа Светога животворнога, који увијек долази и силази на нас у тајни Светог миропомазања, у тајни Светога крштења, у свим светим тајнама, у тајни Свете литургије коју служимо.
Јер, ова Литургија, шта је друго него је призив Духа Светога животворнога, да сиђе на нас и на наше дарове и да нас преобрази у храмове Своје, храмове Духа Светога, а да приносе наше, хљеб и вино, преобрази и претвори у Тијело и Крв Своју и да се причешћујемо Њега, Његове љубави, Њега распетога, васкрслога и вазнесенога, а у исто вријеме да постанемо једни са Њим и да постанемо једни са другима, не само у овом жвиоту, него у вјечности. То јесте Црква Христова, тијело Христово, једна света, саборна и апостолска Црква Христова, која нам дарује тај живот вјечни и непролазни, бесмртност нам дарује. И зато се данас радујемо да је једна нова душа рођена. Наш брат је новорођен у овој дивној светињи, гдје се родило толико душа кроз вијекове. Више од пет стотина година, овдје се рађају и препорађају безбројне душе, постајући дјеца Божија, дјеца свјетлост и синови Христа Бога.
Њему, у кога се облачимо, кога примамо у себе, који нас је призвао да будемо Његова дјеца, и у времену и у вјечности, нека је слава и хвала у вијекове вијекова. Амин.
Транскрипт Данило Балабан

















