Izaberite stranicu

 У манастиру Савина у Херцег Новом у недјељу 1. августа 2021. године на празник Светог Стефана деспота српског и преподобне Евгеније (Лазаревић)-царице Милице, Свету литургију је служио игуман ове Свете обитељи јермонах Макарије уз саслужење јереја Славка Папића из Београда и протојереја Живојина Живковића из Бања Луке.

Након читања зачала из Светог јеванђеља које Црква предлаже на  Шесту недјељу по празнику Педесетнице сабраним вјерницима се ријечима литургијске проповиједи обратио игуман Макарије чију бесједу преносимо интегрално:

“У име Оца и Сина и Светога Духа.

Браћо и сестре, старозаветна књига о Јову, једном од старозаветних праведника који је послужио Богу свим својим бићем, почиње речима да Јов беше човек праведан пред Богом, који никад својим мислима није похулио на Бога и који се чуваше од греха. Већина од нас зна какву је трагедију Јов преживео да би га Бог поново вратио у још већу славу и богатство од оних које је имао на почетку. Управо је овим речима сатана напао Јова са свом својом злобом, клеветајући га пред Богом. Рекао је Богу да је обишао сва поднебесја (јер је сатани дата власт у овом свету да мучи све оне који су подложни греху) и да је нашао и видео праведног Јова. Бог је похвалио Јова речима речима: Виде ли мога слугу како је праведан, како свим бићем Мени служи и како се уклања од греха.

Мисао о потреби уклањања човека од греха је хришћанска мисао која ће у светоотачкој литератури остати записана као пракса живота у подвигу приближавања Царству небеском. Касније ће апостол Павле  поновити управо ове речи када буде саветовао хришћанима како да живе духовним животом. Данас смо чули речи из посланице Светог апостола Павла: Уклањајте се од зла, приђите и крените ка добру. Потребна су два покрета слободне воље. Први корак је наше окретање леђа злу. Тај први корак, који многи покушавају да га направе, само је само пола пута до циља. Други корак је наше окретање ка добру, што подразумева чињење добра и да наша дела буду дела добра. Ово није нимало једноставно постићи, посебно на почетку. Човеку најпре није довољно јасно ни шта је то зло и какав то грех живи у њему. Док то не позна човеку је потребно одређено време да живи у настројењу приближавања Богу да би светлост Христова, односно Сами Бог, ушао у човека осветливши његово унутарње биће. Тек тада човек може да угледа грех који чини у својој околини, опет не видећи да грех живи у њему самом. Тек када види да грех живи у њему, човек се буди за бежање и чишћење од греха и тада почиње истинска борба. Све док живи у греху човек на њега и навикне. Постоји код светих отаца градација о степенима греха где навика спада у десети степен од дванаест могућих. Ако се човек навикне на грех он је већ скоро дошао до врхунца греха и тешко се може вратити назад. Зато је благочестиви живот потребан дуго времена како би човек проходао и научио њиме да живи.

Апостол Павле иде још дубље и наглашава шта значи када човек осети силу благодати Божије која силази на њега дајући му снагу да чини добро. Морамо да знамо да ми без Бога не можемо чинити ништа добро. Да бисмо чинили овај други део заповести апостола Павла, ту библијску заповест живога Бога, ми морамо имати силу за чињење тог добра а једино добро јесте Сам Господ Исус Христос. Дакле, добро можемо чинити само кроз Бога и у Богу. Ван Њега наше добро неће бити добро.

Какви су то унутарњи осећаји које мормо да препознамо да бисмо знали да ходимо у добру и да нисмо у обмани или прелести да смо ми некакви лажни праведници? Како да то препознамо? Пре свега да би се грех оставио он мора да се замрзи. Оци кажу да тека када замрзиш грех истом снагом колико си волео страст, колико си био испуњен ревношћу да је испуњаваш, бићеш способан да се бориш против њега. Било да је  у питању видљива или невидљива страст, тек када се загледамо у себе видећемо безброј грехова у нама самима, и нема разлике да ли су видљиви или невидљиви али видећемо да их има безброј. Човек док год живи у греху нема заједницу са Богом. Немојмо се обмањивати да смо са Богом ако чинимо грех. Ако падамо у завист, у мржњу, оговарање, ако убијамо децу абортусима, ми нисмо у заједници са Богом јер чинимо грех. Потребно је да и наша дела буду дела светости која се уселила у нас. Апостол Павле зато и  каже: Помозите светима који су у тој црквеној заједници. Зашто каже Светима? Он говори о стању у коме треба да се налазе верни који су у цркви, о стању светости, о стању присуства живога Бога међу људима које доноси истинску радост и слободу од греха. Слободу од зависти, од мржње, од пакости…

Основне две демонске карактеристике су злоба и завист. Злоба зато што ђаво, знајући да је осуђен на вечне муке, пати док гледа човека који се приближава Богу, ослобађајући се од греха и идући у вечни, анђеоски живот, постајући син, усиновљен Богу кроз благодат Његову. Зато ђаво усмерава злобу и завист ка човеку како би и њега одвукао у вечне муке. Ђаво то ради са великом ревнпшћу гонећи и човека да ради то исто.

Тешко вама ако не схватите ако сте пали и падате у завист и злобу. Ако ухватите себе у оговарању знајте да служите ђаволу, да не служите Богу. И немојте да лажете себе. Никада! Онај који  себе буде обмањивао никад се са Богом неће ни сусрести. Покајање и праштање је начин да се човек врати Богу. Опростимо, пре свега, једни другима а онда ће, по Светом Јеванђељу, и Бог опростити нама. Онај који не опрашта и нема опроштаја никада неће ни добити опроштај нити осетити живога Бога. С друге стране, опраштање доноси мир и радост, доносећи љубав Божију међу људе и у сваку заједницу. Таква љубав и такав мир лако се препознају јер тек такав човек постаје истински слободан да воли другог а не да оговара или, не дај Боже, уради нешто још теже. Морамо да запамтимо да је пут оговарања пут смрти и да је човек који оговара умро пре него што је умро, али не у смислу васкрсења јер такав неће васкрснути никада, зато што нема заједницу са Богом. Запитајмо се како ми то живимо и које је наше унутарње настројење. Да ли нас интересује шта ко од комшија и пријатеља ради, шта се ради у Цркви, да би говорили другима о томе, да би оговарали? То је срамно! За хришћанина је срамно да оговара! Прави хришћанин треба да се бави својим гресима.

Ипак, о својој судбини свако ће одлучити сам за себе. Зато добро обратимо пажњу где се налазимо јер једнога дана, који нико неће моћи да избегне, даћемо оговор живоме Богу за сваку нашу мисао а не само за дела, већ и за погрешну мисао. Зато је потребно уложити дужну пажњу ако желимо да се спасемо и да, ако већ долазимо о Цркву, наш долазак не буде узалудан. Да не буде да све што смо радили буде бесплодно.

Ићи за Христом није лако. Треба распети своје тело, своју душу и читавог себе у овоме свету. Истински хришћанин не ужива у сластима овога света, он се удаљава од њих Христа ради. Удаљава се да би задобио нешто веће.

Зато, браћо и сестре, обратимо пажњу. Сутра славимо и великог пророка Илију Тесвићанина који је био велики ревнитељ Божији, показавши нам како човек треба да стоји пред Богом и кавом вером да верује. Ако не будемо имали веру Светог Илије и мноштва мученика и исповедника који су својим животима да показали да су достојни Бога, Бог неће моћи да нас спаси на силу ако ми то не желимо и ако не будемо пажљиви. Водимо пажљив духовни живот. Пазимо на своје мисли. Кајмо се за своја погрешна дела и грехе свим својим срцем и свим својим бићем, јер ако се не будемо тако кајали никада се нећемо моћи ни исправити. Зато прављајмо себе, изнова и изнова, сваког дана и сваког тренутка не пуштајући да то иде како иде и мислећи да ће то неко други урадити уместо нас. Свакога дана и сваке вечери ми треба да видимо шта смо то урадили са својим животом данас јер ово данас, које смо пропустили за исправљање себе, никада више се неће вратити. То наше данас је отишло у вечност а шта смо ми урадили са својом душом за вечност запитајемо се.

Зато, браћо и сестре, радујући се данашњем празнику Васкрсења Христовог, прослављајући велике светитеље, великог Светитеља деспота Стефана високог, царицу Милицу- Евгенију монахињу, Светог Серафима Саровског чије обретење моштију славимо, помолимо се њима, трудећи се да и ми будемо њихови пријатељи у свему својим делима, љубављу, опраштањем, молитвом, постом.

Тако ћемо стећи вечни живот и Царство Оца Сина и Светога Духа. Амин.

                            Приредила: Слободанка Грдинић

Pin It on Pinterest

Share This