На дан Свете великомученице Ефимије, 24. јула након Свете литургије одслужен је помен нашем драгом брату, пријатељу и сараднику на Њиви Господњој професору историје Предрагу Вукићу, објавио је на свом сајту манастир Острог.
Парастос су служили јеромонах Владимир Палибрк, сабрат манастира Острога, и јереј Славенко из Грубишина поља, Епархија славонско пакрачка.
Након помена вјерном народу се обратио протосинђел Сергије Рекић, дугогодишњи професоров пријатељ, који је истакао да блаженог спомена наш брат Предраг није гледао од данас до сјутра већ је све сагледавао из далеких давнина до вјечних стварности те да је био пророк свога времена, времена у којем ми живимо.
“Он је вапио, као и сваки други истинити Божији човјек и слуга, за вјечном правдом и истином Божијом, изобличавајући сваку неправду, зло и сваку лаж која би се нашла на том путу ка живоме Богу. Био је обдарен, прије свега, вјером у Бога из које је црпио храброст за све што ради, не гледајући да ли ће му то донијети страдање или корист”, бесједио је о. Сергије, додавши да је он био задовољан тиме да се врши воља Божија.
Поред дубоке вјере у Бога, какао је нагласио, Бог га је обдарио великом интелигенцијом због које је важио за живу енциклопедију из области коју је проучавао – историје, посебно из историје нашега народа.
“Били смо поносни што је дио нас човјек са таквим особинама и врлинама, али понављам оно што га посебно краси, прославља и поставља пред Господом као човјека којега неће заборавити ни наша генерације, и тек ће се његова дијела и његов рад, његова личност препознати и познати са историјске дистанце, то је та његова љубав према Богу, вјера у Бога и љубав ка истини.
Подсјећајући на ријечи Господа Исуса Христа: “Ја сам пут, истина и живот”, отац је је оцијенио да је наш Предраг, син Милутинов, заиста онај који љуби истину и правду Божију и слиједује путу који води у живот вјечни.
“Слави ти Господе Боже, што си нам дао таквога човјека да смо имали у свом вјеку прилику живјети са њим, доста се тога научити од њега, а и још учити и учити од свега онога што је он иза себе оставио. Нека је покој његовој души, а нама Господ Бог нека даде да будемо на оном правцу, оном путу, којим нас је и он својим примјером и дјелом, ријечима утврђивао и упућивао. И нека се прослави име Оца и Сина и Светога Духа у свему ономе што је он учинио. Покој му души и Царство небеско”, казао је протосинђел Сергије Рекић.
Историчар и дугогодишњи сарадник Радио Светигоре Предраг Пеђа Вукић (1966-2019), упокојио се у Господу 24. јула 2019. године у манастиру Острог. Сахрањен је на празник Иконе Богородице Тројеручице, гдје је по сопственој жељи а са благословом Митрополита црногорско-приморског и игумана острошког г. Амфилохија и сахрањен. Заупокојену Литургију и опело служио је Митрополит Амфилохије који је казао да је професор Предраг остао вјеран Христу Богу ходећи, још овдје на земљи, Њиме као путем који води у живот вјечни и све што је радио подређивао је тој и таквој вјери: “Слушао је Христову ријеч, вјеровао у Њега и у Онога који Га је послао, зато задобија вјечни живот у Богу – живот вјечнога и непролазнога Царства Божијега.”
Предраг Вукић, један од најбољих познавалаца архивске грађе Црне Горе, рођен је на Цетињу 9. 6. 1966. године, гдје је завршио основну и средњу школу. Филозофски факултет, одсјек историја, у Београду уписао је 1985. а завршио у јесен 1989. године.
На Цетињу је живио, радио и стварао до свог упокојења. У Државном архиву Црне Горе радио је од априла 1990. године као стално запослен.
Сарадник је Радио Светигоре од самог оснивања. Аутор је више емисија: „Историја Цркве у Црној Гори“, „Свети Петар Цетињски и његово доба“, „Кроз старе списе“, Успомене Серафима Кашића“, „О Светом Јовану Владимиру“, „Цетињски манастир кроз исторују“….
Стручна јавност ће га памтити по књигама са историјском тематиком: „Српство у Црној Гори“ „Љетописи основних школа у Књажевини Црној Гори”, „Храм Светог апостола Матеја на Вилусима”, „Миграциона струјања из Голије крајем 19. и почетком 20. вијека” i и другима. Приредио је књиге „Успомене архимандрита острошког Серафима Кашића”.
Аутор је и књига „Митрополија црногорско-приморска на распећу историје”, „Политика као врело народног духа“, „Из главе цијела народа”, „Библиографија радова Државног архива“; приређивач је заборављеног рукописа ,,Митрополит Митрофан Бан” и „Животопис Светог Петра Цетињског”. Предраг Вукић аутор је књига поезије: „Чекајући Христа” „Глас моје душе”, „Господе, у срцу те носим”, „Пјевајмо Господу”.
Весна Девић