Izaberite stranicu

Поводом иницијативе Уједињених нација „Деценија обнове екосистема“, папа Фрања је Организацији уједињених народа послао поруку, коју је у видео преносу прочитао државни секретар кардинал Пјетро Паролин, а у којој је истакнуто да је деградација јасан резултат привредне дисфункције. Уз креативност и храброст, постанимо „Генерација обнове“.

Обновити природу коју смо уништили, заправо значи пре свега опоравити нас саме – порука је папе Фрања упућена Ингери Андерсен, извршном директору УНЕП-а, Програма уједињених народа за околинуш, и Кјуу Донгyу, главном директору ФАО-а, Организације уједињених народа за исхрану и пољопривреду. Повод поруке био је Светски дан заштите околине који се ове године обележава на посебан начин, јер се подудара са годином у којој започиње Деценија уједињених народа за обнову екосистема.

Имамо мало времена за обнову екосистема; научници кажу следећих десет година; управо време те Деценије уједињених народа. Због тога је важно преузети десетогодишње обавезе интензивирајући напоре како би се променио смер у деградацији екосистема који се предуго искориштавају. Излажемо се опасности од поплава, глади и тешких последица за нас и за будуће генерације; стога се требамо бринути једини о другима и о најслабијима међу нама. Напротив, неправедно је и непромишљено наставити путем уништавања човека и природе. То би нам рекла одговорна савест – истакао је Папа у поруци.

Потребно је, дакле, хитно деловати како бисмо постали све одговорнији према будућим генерацијама; сви смо део „дара створенога“, како подсећа и Библија. Управо је та међуповезаност у односу на целовиту екологију нит водиља поруке папе Фрање.

Гледајући око себе, наиме, види се криза која води у кризу, уништавање природе, општа пандемија која узрокује смрт милиона људи, али и неправедне последице наших садашњих привредних система и бројних катастрофалних климатских криза које узрокују тешке последице на људска друштва, па чак и на масовно изумирање разних врста. Бројна су, дакле, „упозорења“ која нас подстичу на предузимање хитних мера. Међу њима можемо приметити ковид-19 и глобално загревање.

У поруци се изражава нада да ће конференција о климатским променама, која ће се одржати у Гласгову у новембру ове године, пружити праве одговоре. Друго важно подручје на коме се треба интервенисати јесу привредни системи. Потребна је ревизија садашњега модела развоја, истичући кључну тачку да је деградација екосистема јасан резултат привредне дисфункције.

Упркос забринутости, ипак има наде. Технологија се може усмерити према здравијем напретку. Осим тога, сведоци смо нових подухвата држава, власти и грађанскога друштва, који теже промоцији целовите екологије. Кључна је реч, „вишедимензионални“ концепт, који захтијева дугорочну визију, уз посебну пажњу на нераздвојивост између бриге о природној праведности за сиромашне, заузимања за друштво и мир – стоји у поруци у којој Папа позива све на одговорност према самима себи, према ближњима, према свему створеному и према Створитељу.

Извор: vaticannews.va

Pin It on Pinterest

Share This