Izaberite stranicu

Жири за додјелу награде Марко Миљанов УКЦГ у саставу: Милица Краљ (предсједница), мр Александар Ћуковић (члан) и Владимир Поповић (члан), на састанку одржаном 26. априла 2021.године, једногласно је донио одлуку да се награда Марко Миљанов УКЦГ за 2021.годину додијели књижевницима Зорану Костићу за пјесничку књигу Издаја језика и Вишњи Косовић за збирку прича Тражим име.

ЗОРАН КОСТИЋ: ИЗДАЈА ЈЕЗИКА (УКЦГ, 2020)

Од прве објављене песничке збирке „ Првине“, потом „Делта оца“ Зоран Костић следи магистралну линију поезије српске, онај њен ток који извире из самог жилишта српског језика, српске родне – матерње мелодије и који се изванредним понирањем у  језгро само, у онај искуствени, односно и проживљени и наслућени свет, исказује особеним песничким гласом.

Опсег Костићевог песништва креће се од властите трагике унутрашње драме располућеног и разбијеног породичног света, ширећи се према спољашњим оквирима који обухватају и свирепом идеолошком мржњом и непријатељством и разорено, искидано, разједињено и располућено национално ткиво,  сливајући се у моћну песму судбинског гласа.

Издаја језика је песничка књига трагизма, испевана у магновењу српским  језиком  који се, иако прибира и сажима тамне тонове, у коначници  распрскава у прозирну светлозарну песму сублимирајући однос жртве и џелата језиком самим – изданим преименованим и осуђеним .

О српском језику, темељном појму националног изворишта, о тој светлој жртви, изданој и, попут младе Гојковице, узиданој у темеље идеолошко-политичке грађевине, сваки стих и свака од песама поприма силовиту језичку енергију опирања, непристајања, отпора и побуне, снагу  етичког исказа Марка Миљанова  уједињену естетском мером језикрвља – крвавим жилицама елегичне и стамене и непокорне песме Зорана Костића, творећи најсмисленије песничко сведочанство.

ВИШЊА КОСОВИЋ: ТРАЖИМ ИМЕ (УКЦГ, 2020)

Збирка прича „Тражим име“ Вишње Косовић“ (УКЦГ,ПГ, 2020) поливалетнтом приповедачком структуром чију основу кроз два временска тока повезују различити погледи на свет – филозофска мисао и обесмишљена савременост-увезује чврста  нит. Доследно филозофско полазиште, које се кроз дијалошку форму обзнањује као константа у креирању ликова и ситуација, плодотворна је наративна линија чији се значењски ток усложњава и у коначној разрешници поприма као убедљива смисаона ознака и самих јунака и простора у коме се догађају збивања и, надасве,  као егзистенцијална поука о човеку.

Користећи аналогију у појашњењу кроз прожимање прошлости и садашњости, ауторка нас упућује на стабилне непроменљиве категорије, на свевремене вредносне тачке ослонца: људскост, честитост , душевност , љубав и доброту  кроз непрекидно самоиспитивање људског трајања  у суодносу филозофских тумачења, одакле и пористиче и стална потрага за јединственом ознаком имена, имена човека  као категорије највиших етичких вредности.

Pin It on Pinterest

Share This