Izaberite stranicu

Пјесма и есеј Андрије Радуловића објављени су најновијем броју чувеног британског часописа на енглеском језику “Modern Poetry in Translation” у преводу Николе Ђукића.

Часопис је основан 1965, а сједиште му је у Оксфорду. Покренули су га Тед Хјуз и Данијел Вајсборт, оба цијењени пјесници и преводиоци. Данас га уређује пјесникиња Клер Полард, а постоји штампано и онлајн издање. Часопис објављује савремену поезију из цијелог свијета преведену на енглески, а у њему су први пут западним читаоцима представљени пјесници попут Чеслава Милоша, Васка Попе, Андреја Вознесенског, Мирослава Холуба, Јехуде Амихаја, ,Ивана В. Лалића и Збигњева Херберта.

Забрањени град је објављен у прољећном броју часописа насловљеном Чисте руке: Фокус на пандемију у Европи. У истом издању објављене су пјесме познатих савремених писаца Јана Вагнера, Стеле Нђоку, Дејвида Харсента, Сафије Кан, Дејвида Константина, Агнес Агботон, Марион Пошман и других.

Андрија Радуловић је наш најпревођенији пјесник, чија је поезија заступљена у водећим европским и свјетским часописима и релевантним антологијама, изборима и атласима поезије.

Поезиjа Радуловића је заступљена у водећим европским и свjетским часописима и релевантним антологиjама, изборима и атласима поезиjе. Преведен је на чак 25 језика, готово на све европске jезике, али и на арапски и хебреjски jезик. Aутор 12 књига поезиjе и двиjе антологиjе, a најновија књига му је „Генерал и ласта” која је објављена у издању УКЦГ. Главни је и одговорни уредник часописа „Сквер”. Добитник jе низа престижних домаћих и европских награда за књижевност, од којих свакако треба издвојити: „Марко Миљанов” (наjвеће признање Удружења књижевника Црне
Горе), „Балканика” (награда за наjбољег пjесника на Балкану у Румуниjи), „Носиде” (награда директориjума Унеско за поезиjу у Италиjи), „Борис Корнилов” (Санкт Петербург), „Наџи Наман” (Либан), „Симо Матавуљ” (награда Удружења књижевника Србиjе) и друге… Радуловић сарађуjе са преко стотину листова и часописа у коjима обjављуjе поезиjу, есеjе, преводе и књижевну критику.

Извор: Дан

Pin It on Pinterest

Share This