Izaberite stranicu

Од како је стигла вест о упокојењу нашег драгог оца и учитеља Атанасија херцеговачког, Оци Метоха Симонопетритског у Атини свакодневно служе помен и моле се за оца и пастира Цркве Христове. Владика Атанасије је оставио велики траг у Грчкој. Сигуран сам да многи Срби који су имали прилику да бораве и студирају у братској нам Грчкој, могу да дају свој опис о значају часног представљања српског имена пред браћом Јелинима нашег ”Ваљевског Херцеговца.”

Владика је поред својих честих посета поводом разних јубилеја, симпосиона, прослава у којим је узимао учешћа, имао и разлога да често долази због мноштва духовне деце која су препознала у њему  духовног дива и искреног оца.

Од када сам дошао, благословом епископа Максима, у Симонопетритски Метох Вазнесења Господњег у Атини, имао сам тај благослов да често сретнем управо у метоху и владику Атанасија. Његови доласци су ишчекивани са радошћу и усхићењем свештенства и народа, а нарочито деце. Као и у нашим крајевима, владика је и код браће Јелина слободно, како само он то зна, одражавао радост, исправљао грешке, поучавао младе, грдио изгубљене са циљем да се пронађу у Христу, дружио са децом изазивајући интересовање и игру за коју само ”тлигодишњаци” знају и умеју.

По речима једне сестре Георгије, која има секретарско послушање у метоху, када би год Владика дошао у метох, сва устаљена пракса се окреће наопако, све постаје ново и облагодаћено радошћу, сви се отрежњавају и схватају да се налазе на месту и простору у којем се прожима Царство Небеско, сва деца са усхићењем, скакујући и радујући се игри, приступају да чују свету реч српског Владике. Док владика, као и код нас – у нашим крајевима, им показује колико има година, колико мачка има ногу и како иде у пачију школу.

Док нас грди и исправља, нас Србе, што не изговарамо тачно неке јектеније на грчком, Грке што су увели неке литургијске праксе које нису дио традиције, са децом у истом тренутку се радује и благосиља.

Након Литургија, Владика је често остајао да са народом прозбори, пробеседи, поучи. Приступа ми један појац, чика Коста, па са зачуђењем ми говори, хајде што говори грчки, али овако течно, са таквим богатим терминима, а да не причам каквом теологијом. Какво богаство имате ви Срби. И заиста, какво богатство, какав дар, каква радост да имамо таквог човека, таквог дива, таквог ”лава и срну.”

У метоху, у који је често владика долазио, Владикино име, заједно са именом митрополита Амфилохија, је уписано да се помињу у векове. Оставио је неизбрисив траг у свим сферама Црквеног живота овде и у целој православној васељени. Зато и јесте васељенски човек, који у себи спаја све светове својом љубављу, богословљем, црквеношћу, животом.

Хор отаца ових дана приступају и изражавају своје саучешће али и уједно траже Владикине молитве, заступништво пред Престолом, да их помене у Царству васкрслог Господа. Овом приликом и ја најмањи, молим и тражим његов благослов и молитву.

Царство ти Небеско драги Владико Атанасије.

Јеромонах Василије (Гавриловић)
Метох манастира Симонопетре
Св. Вазнесење
Атина

Pin It on Pinterest

Share This