У РУКОПИСНО одељење Матице српске у Новом Саду ових дана из Београда су допремљене две фасцикле оригиналних драматизација Борислава Михајловића Михиза (Ириг, 1922 – Београд, 1997) које ће бити уврштене у сабрана дела овог врсног српског књижевника, драмског писца, сценаристе, песника и бриљантног полемичара.
Пред крај свог живота Михиз је две фасцикле у којима су обе драматизације поклонио свом дугогодишњем пријатељу Матији.
– Он је био управник Библиотеке Матице српске, а Матица има своје рукописно одељење, па је било најприродније да факсимиле тих драматизација поклоним Матици. Ту им је и место – објашњава своје разлоге Бећковић, а затим наглашава да су рукописи тим драгоценији јер јер их је Михиз писао руком, а не на писаћој машини.
Драматизацију “Горског вијенца” припремали су заједно у лето 1980. у Ровињу. Испоставило се да Михиз зна Његошев чувени еп напамет, па су се он и Матија надметали ко зна боље. Обојица су знала без грешке.
Прве књиге за месец дана
УЗ захвалност за даровани рукопис, председник Матице српске проф. др Драган Станић каже да је Матија један од стубова – носача Матичине делатности, а да ће рукопис који је даровао ући у Сабрана Михизова дела у едицији Матице и Српске читаонице у Иригу.
– При крају је израда сабраних дела Михиза у шест књига. Биће то највероватније три књиге са по два тома. Прве књиге биће објављене за око месец дана, а остале до половине године – рекао нам је Станић.
Човек са златним мозгом
О СВОМ пријатељству са Михизом, Бећковић, за “Новости”, каже:
– Када је боловао, једним пријатељу сам рекао да је Михиз болестан све док не проговори а кад проговори онда оздраве све његове ћелије. Тај ми је пријатељ казао да га, онда, не пуштамо да ћути. Имао сам срећу да будем пријатељ са Михизом, да он пише о мени и мојој поезији а несрећу да се са њим опраштам када је умро. Назвао сам га човеком са златним мозгом који је стигао у Београд као протин Бора а вратио се у Ириг као прва глава културе српског народа – вели академик Бећковић.
Извор: Новости
