Izaberite stranicu

У организацији издавачке куће КОСМОС из Београда, јуче, 19. јануара, одржана је онлајн промоција књиге поезијеРадомира Уљаревића “Пепео”.

О најновијој књизи овог песника говорили су Гојко Божовић и Саша Радојчић, модератор програма је била госпођа Јелена Крсмановић, а аутор је говорио стихове из књиге “Пепео”.

Гојко Божовић је, између осталог, рекао да нова књига песама Радомира Уљаревића “Пепео” преиспитује зло како у историји, тако и у савременом контексту:

– Ако је у једној од претходних књига проговорио у име дечака, избеглице из Сирије, који је смрт нашао на несуђеној обали свог избеглиштва: „Све ћу вас казати код Бога“, у књизи „Пепео“ песник се суочава с неким од најужаснијих догађаја Другог светског рата и историје која је постала наша свакодневица. Од логора и јама, усташких злочина и прогона, преко злочина ОЗНЕ и искуства репресивног комунистичког поретка, до савремених ратова и војних интервенција, злочина и људских патњи, политичких манипулација и идеолошког инжењеринга, песник истрајно разматра присуство зла у историји и свакодневици. Зло није инцидент, читамо у овим етички узнемиреним и ангажованим песмама, већ је оно трајно присуство у људском искуству које непрестано мења форме у којима се појављује у различитим часовима историје, али не мења интензитет своје објаве. Критички тон Уљаревићевих песама полази од њихове документарне основе. Почивајући на неком упечатљивом детаљу, одломку из докумената и архива, епизоди из каквог сведочења, песме Радомира Уљаревића памте и сведоче, износе пред нас и опомињу у готово профетском тону. Нова Уљаревићева поезија је етички заинтересована и критички изоштрена. Полазећи од зла у историју, а сежући до зла у свакодневици и у савремености, међу чињеницама политичке и социјалне стварности, Уљаревић се оглашава као песник који дубоко верује у етичку димензију песништва. Модерни човек живи са историјом и са њеним објавама, каткада драматичним и ужасним по последицама, а поезија је један од последњих преосталих начин да се историја и њене последице разумеју и запамте.

Саша Радојчић је о говорећи о књизи “Пепео” рекао да се у основи песничког света Радомира Уљаревића налазе два међусобно повезана момента:

– Реч је о трагичком доживљају стварности, и осећању сталне егзистенцијалне угрожености савременог појединца, као и колектива којем тај појединац припада. У новој Уљаревићевој књизи „Пепео“, та два основна момента конкретизовала су се у приказивању појава зла у новијој историји (од почетка Другог светског рата, до наших дана). Посебно је занимљиво како је појава и ескалирање зла обрађено у циклусу „Факсимил“. Песник је овде прибегао техници документарне поезије, и тиме такорећи пустио историјску стварност да говори о самој себи, посредством сачуваних записа који се интегришу у песнички текст и који том тексту додају на упечатљивости и снази. Уљаревић је умешно искористио потенцијале ове варијанте веристичке уметничке стратегије, и тако, уместо да сачини језички мимесис историјског страдања, дозволио самој историји да се дође до речи.

У разговору након промоције, одговарајући на питања из публике, песник Радомир Уљаревић је рекао да је испитивао, поетски дабоме, природу зла, и његову обновитељску, застрашујућу моћ:

– Његово циклично понављање и враћање у другом или истом облику, од Јасеновца, преко поратних комунистичких злочина, не мање страшних, преко ратова деведесетих, све до бомбардовања. Писати о жртвама Јасеновца, о жртвама ОЗНЕ послије Другог свјетског рата, о жртвама бомбардовања, то је као упалити свијећу за њихове душе. Ја сам осјећао док сам записивао те стихове, да сам на несвакидашњем послу, да радим нешто исувише важно, нешто чему нисам дорастао, и осјетио сам се као кад палим свијећу за упокојене. Осјетио сам да је то што ја покушавам да урадим, најмање што песник може, и што мора да уради.

Извор: ИН4С

Pin It on Pinterest

Share This