На дан Светих двадесет хиљада мученика Никодимијских у Доњем манастиру Острог, Свету архијерејску литургију служио је Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило уз саслужење протосинђела Сергија, јеромонаха Владимира, јереја Бојана Радусиновића, јереја Ранка, јерођакона Зосима и јерођакона Романа.
У архипастирској бесједи владика Кирило се осврнуо на данашњу јеванђељску причу о историјском догађају кад је Света обитељ предвођена Јосифом Заручником, морала са Богомладенацем да бјежи у Египат јер је Ирод тражио дјете да га погуби.
„Та његова злоба сваког нормалног човјека наводи да се замисли о томе какав човјек може да постане кад се преда том властољубљу и другим страстима. Али и до данашњег дана се то догађа, јер шта је било НАТО бомбардовање осим тога гњева Иродовога и слични злочини који се догађају кроз сву историју људског рода“, казао је владика Кирило.
Подсјетио је да данас славимо Јосифа Заручника, старог рођака Дјеве Марије који је био изабрани чувар њене дјевствености, Светог Јакова брата Господњег, који је Јосифов син из другог брака, и Светог цара и пророка Давида, из чијег коријена је изникнуо Спаситељ свијета, из његовог града Витлејема, како су то пророци предсказали.
У првим вијековима, све до четвртог вијека, Божић се није празновао као посебан празник већ у исти дан са Богојављењем те се под тим подразумјевало јављање Бога у овоме свијету. Међутим, на Западу, у Римској цркви која је тада била јединствена са осталим црквама, почело је празновање Божића и то баш на овај датум који ми данас празнујемо. Наиме, поучио је владика, у римским архивима су тачно знали датум рођења Христовога, због тога што је, како Јеванђелиста приповједа, тада био попис становништва, и сви догађаји су били записивани.
У наставку архипастирског слова посебно је указао на расуђивање Светога Јована Златоустога о празнику рођења Господњега, који наводи један посредан начин закључивања када се родио Христос.
„Он созерцава тај догађај и објављивања ангела Захарији кад ће се родити Јован Претеча. Захарија је тада био на дежурству у јерусалимском храму, јер је био првосвештеник израиљски, и када је ушао у у светињу над светињама, поред кадионог олтара видио је ангела који му је благовијестио да ће његова жена, иако у годинама, зачети и родити сина Јована Крститеља“, бесједио је владика.
Додао је да Свети Јован Златоуст подсјећа да је улазак првосвештеника у светињу над светињама био само једном годишње и то на празник Очишћења, када је првосвештеник приносио жртву за очишћење свега народа. Тај празник је био крајем септембра мјесеца, а архангел Гаврило послат је Марији шест мјесеци од тог догађаја, зачећа Светог Јована, дакле почетком априла по новом календару. На основу тога Свети Јован Златоуст утврђује празновање Благовијести и Божића. Девет мјесеци од Благовијести пада Божић, дакле почетком јануара.
„Тако Свети Јован Златоуст анализира тај историјски догађај и то наше земаљско вријеме јер нам је то често пута потребно како бисмо се увјерили да се тај догађај заиста догодио, и да знамо када се догодио“, објаснио је Преосвећени Епископ Кирило.
Он је пажњу усмјерио и на ријечи Ловћенског Тајновидца: Вријеме земно и судбина људскa, два образа највише лудости, којима је Његош казао да ако се само вежемо за наше историјско трајање и вријеме нећемо схватити суштину домостроја спасења нашега Спаситеља.
„Тај догађај који се догодио прије више од 2.000 година у градићу Витлејему, као и сваки догађај везан за земни живот Спаситеља свијета, има дубљу тајну. Он је сједињен са вјечношћу божанства и у том смислу има значење како за то вријеме, тако и за данашње, наше вријеме.“
Тумачећи Свету литургију Свети Јован Златоуст, који је знао ту тајну, говори да су претварање хљеба и вина у Тијело и Крв Господњу подобни догађају рођења Спаситеља у тијелу.
„Свети Јован Златоуст зна да ако само вежемо догађај рођења Христовога за то неко вријеме прије 2.000 година, ништа не добијамо. Морамо да схватимо и знамо да се у Духу Светоме морамо и можемо причестити тог догађаја“, казао је Преосвећени Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички, појаснивши да кроз причастије Свјатаго Духа ми постајемо и присно повезани међу собом и дјелови тијела Христовога којег је Он глава.
Оцијенио је да сви догађаји који су везани за Христа и Свете Божије људе имају и вјечно значење, подсјетивши да кондак Христовог рођења каже Дјева данас Превечнога рађа, дакле Дјева данас рађа, а не прије 2.000 година.
„Молимо се Господу, Пресветој Мајци Божијој, Светом Василију Острошком, да нас удостоји да и ми кроз Причешће тих Богом даних енергија, које смо добили на крштењу и морамо их умножавати, припремимо свој ум, срце, за обитавање, рођење Богомладенца – Христа дјетета – младог превечног Бога, како су га назвали јеванђелисти“, закључио је у својој бесједи Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило.
Весна Девић
