Izaberite stranicu

Самеравање

Митрополиту  Амфилохију

 

Моје је око Оком Немањића прогледало.

И моје је чело Челу Христовом кренуло.

Моје су руке Храм Христов загрлиле.

И  мисли моје одвајкада Небесима хрлиле!

 

Моја се душа на Источнику вере напајала.

И суза све ране Рода  целила и  збрајала.

Моје је тело урасло у чврсти корен стамени.

И реч молбена просјактала  кроз жар  пламени!

 

И себе у себи и себе у Њему Вечности приносим!

И  свевидећу нит Оку Суштине Узносим!

На концу конца кад се метеж животни умирио –

Било  сам свевремена у коме сам се во вјеки вјекова смирио!   

 

Милица Краљ                                          

 

                                                                             

Pin It on Pinterest

Share This