Izaberite stranicu

Најстарији сачувани писани споменици, ћирилични, српски, са простора садашње Црне Горе настали су до краја XIII вијека. Сви свједоче Немањиће, што је преточено и потврђено и у њиховом садржају

Недавно је Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, у сарадњи са “Службеним гласником”, објавила фототипско издање чувеног “Горичког зборника”. О том значајном подухвату, али и другим споменицима културе са простора данашње Црне Горе за “Дан” говори проф. др Јелица Стојановић, професор на Одсјеку за српски језик УЦГ и предсједник Матице српске – ДЧЦГ.

– Иза најбољих издања старих српских књига, на срећу и “Горичког зборника”, стоји име једног од највећих филолога, славног научника, проф. Ђорђа Трифуновића, који је бдио све вријеме над овим захтјевним радом. Његовим ауторитетом, укључујући и комуникацију са академиком Василијем Крестићем, Матица српска – ДЧЦГ добила је одобрење од Архива САНУ за рад на Зборнику (што подразумијева фотографисање књиге и њено коришћење, уз све мјере предострожности које коришћење такве књиге подразумијева). Велику захвалност, и за ова издања, а и за много другог, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори дугује доц. др Виктору Савићу, изузетном филологу и човјеку. Радосни смо и што смо за саиздавача добили такву издавачку кућу, као што је “Службени гласник”. Захвалност дугујемо и Министарству културе и информисања Републике Србије које је подржало израду и штампу Зборника.

Оно због чега смо посебно радосни и поносни, јесте и то што се ово издање појавило са благословом нашег вољеног благопочившег Митрополита Амфилохија. Благослов смо добили и од владике Јована Ћулибрка.

Фототипско издање “Горичког зборника” прати и импозантан Зборник одабраних радова о “Горичком зборнику”, који је приређен прије свега захваљујући мр Владимиру Баљу, његовом труду на сабирању и одабиру радова. Зборник садржи преко 600 страна, са 23 одабрана рада о “Горичком зборнику” и Никону Јерусалимцу.

  • Колико је за овдашњу културу значајан овај подухват?

– “Горички зборник” представља један од најзначајнијих споменика српске културе и писане ријечи, посебног и садржајем и дубоком симболиком коју носи у вијеку када је настао и значаја које је имао кроз све вјекове потом, а настао је на овим нашим просторима. Писар, књижевник, монах и духовник, Никон/Никанар Јерусалимац један је од најученијих српских монаха, провео је велики дио свог живота по светињама хришћанског Истока, а потом на обалама и острвцима Скадарског језера. Зато није случајно што је постао духовник једне тако образоване жене племићког рода Јелене Лазаревић-Балшић, кћери српског кнеза Лазара и кнегиње Милице, жене зетског господара Ђурђа II Стратимировића Балшића. Зборник веома занимљивих духовних садржаја, настао је из питања-посланица Јелениних на које долазе три одговора-посланице Никона. Од посланица је Никон 1441/1442. године саставио зборник који је дао на дар свом духовном чеду, смјерној Јелени и њеном храму Благовјештења Пресвете Богородице. У Зборнику се налазе и преводи, али и оригинални прилози Никонови. Овај спис је јединствен новином теме, стила, језика, представља својеврстан нови књижевни род, свједоком је и богате српске духовне културе средине 15. вијека, веза српских простора.

  • “Горички зборник” један је од најзначајнијих споменика српске писмености и културе. Колико смо као друштво свјесни те чињенице? Да ли се на адекватан начин односнмо? Који су то најстарији споменици са простора данашње Црне Горе?

– У састав данашње Црне Горе ушли су простори различитих српских формација (Стара Црна Гора, Брда, источна Херцеговина, дио Старе Србије, Бока которска), уз то у различито вријеме. Сви ови простори су унијели донекле различито насљеђе, које се утапало у ширу српску цјелину. Најстарији писани споменици са простора данашње Црне Горе везани су за Немањиће и имају свој континуитет даље кроз вјекове. Упркос таквом насљеђу, вишевјековном, на којем је заснован историјски континуитет свих простора Црне Горе, Црна Гора се у посљедње вријеме покушава одрећи српског насљеђа, а поготово немањићког и светосавског, или га, што је још погубније, фалсификовати и кривотворити (претворити у несрпско).

Најстарији писани споменици са простора данашње Црне Горе својим садржајем везани су за светородну лозу Немањића. На простору Хума настао је (крајем XII вијека) највеличанственији српскословенски рукопис, једна од најљепших рукописних књига свијета, Мирослављево јеванђеље, а у запису Григорија дијака стоји: “Ја грешни Григорије дијак, недостојни назвати се дијаком, украсих ово јеванђеље златом кнезу великославному кнезу Мирославу, сину Завидину…”.У натпису (истог) хумског кнеза Мирослава (опет са краја XII вијека), у престолну задужбину, цркву Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу, уклесано је: “У име Оца и Сина и Светога Духа. Ја син Завидин, именом раб Божији Степан Мирослав, кнез хумски, саградих цркву Светога апостола Петра”.

У Будимљи, у манастиру Светог Ђорђа (Ђурђевим ступовима у Беранама) налазимо ктиторско-надгробни натпис жупана Првослава, садржајем из 1220. године. Фреско-текст је позна реплика првобитног и уништеног натписа, са краја XVI или из прве половине XVII вијека: “Љета 6728 (тј. 1220), мјесеца јануара, 6. дана, престави се раб Божији Стефан жупан Првослав, син великог жупана Тихомира, синовац Светог Симеона Немање и хтитор мјеста овога, гдје је и његов гроб”.

Са простора Зете најстарији сачувани споменици су: Морачки натпис (1252), Натпис зетског епископа Неофита (1269) и Иловички препис Законоправила Светог Саве из 1262. године.

У Морачком натпису, једном од најљепших фреско-натписа, уписане су сљедеће ријечи: “Овај свети храм Пречисте Богородице Дјеве сазидах и украсих у име Успења, ја Стефан син великога кнеза Вука, унук Светог Симеона Немање. Ово би у вријеме благочестивога краља нашег Уроша. Љета 7610. У животворни храм људи уђите, хвалећи и славећи животворну Тројицу”

У Натпису зетског епископа Неофита из села Богдишића у Боки которској стоји написано: “У име Оца и Сина и Светога Духа, и Свете Богородице и светих и врховних апостола, ја милошћу Божијом Епископ зетски Неофит сагради храм овај у области Светога Михаилау дане богочативог и богомдржавнога и светороднога господина краља Стефана Уроша, сина првовенчанога краља Стефана, унука Светога Симеона Немање 6770. године”.

Једна од најзначајнијих српских књига јесте Законоправило, настало великим духовним подвигом Светог Саве. Сачувано је 11 преписа српске редакције Законоправила Светог Саве. Најстарији је Иловички препис, настао на тиватској Превлаци, сједишту Зетске епископије, 1262. године, а за манастир Св. Архангела Михаила.

Дакле, најстарији сачувани писани споменици, ћири лични, српски, са простора садашње Црне Горе настали су до краја XIII вијека. Сви свједоче Немањиће, што је преточено и потврђено и у њиховом садржају. Онај ко се одриче немањићког и светосавског насљеђа, одриче се и цјелокупног најстаријег насљеђа Црне Горе. И Црне Горе!

“Горички зборник” се сасвим лијепо уклапа у ове најстарије споменике јер је и Јелена немањићке крви. Немањићи заузимају значајно мјесто у Зборнику, како због Јелениног дивљења својим прецима тако и због тога што се о Немањићима радо читало и говорило у средњовјековној Зети. Никон излаже родослав Немањића, даје тринаест глава из биографије Немањине и биографије Светог Саве.

На тај начин се показује и високо племићко поријекло Јеленино, свједочи о Јелениним прецима и прослављању куће Немањића, о њеној љубави према српским родоначелницима.

А.ЋУКОВИЋ
Извор: Дан

Pin It on Pinterest

Share This